ŠOK, NA GRADILIŠTU PRONAĐENA OGROMNA ZMIJA! U Srbiji postoje tri vrste otrovnica, ali ova im nije bila slična (FOTO)

Jovan Živković iz Račanskog sela Sepci pronašao je zmiju koja je prema njegovim rečima bila dužine oko 150 cm. Ova velika zmija krila se u staroj napuštenoj kući koju je Jovan uz pomoć prijatelja rušio

„Kolega je radio sa skipom a ja sam traktorom preteravao šut i pomagao. Samo smo u jednom trenutku videli zmiju koja je izašla ispod cigli i bila je ogromna. Moja slobodna procena je da ima oko metar i po i da je poskok“, rekao je za TopPres Jovan Živković.

Stručnjaci ipak navode da velike zmije nisu opasne i nisu iz redova otrovnica. Mogu se prepoznati i lako razlikovati zbog detalja koji ih karakterišu.

Kako prepoznati otrovnicu

„Obično se ljudi uplaše kad vide dugu zmiju, međutim strah je samo zbog njene veličine, jer dugačke zmije zasigurno nisu otrovne. Svaka zmija koja je dugačka preko jednog metra nije otrovna. Otrovnice su do 90 cm, najduže su obično do 65 cm. Jedna od razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je što su kod otrovnih uočljive žlezde na bočnim stranama glave, pa im je glava trouglastog oblika uz uočljiv vrat.

Kod neotrovnih, glava manje primetno prelazi u telo i vrat nije uočljiv. Kod otrovnica je telo kraće, zdepastije, glava trouglasta, rep kraći i zašiljen. Otrovnice se obično nalaze gde ima kamena, serpentinska podloga, neotrovnice u visokoj travi, barska vodena sredina i u šumama,“, objasnio  je Duško Brković,  profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.

U Srbiji tri vrste otrovnica

Kod nas postoje tri vrste zmija otrovnica pripadaju porodici ljutica, to su poskok, šarka koja nije više brojna kao nekada, šargan najviše ga ima na Kosovu.

Foto: Toppress

Poskok ima bradavicu na nosu i cik cak linije po stomaku, glava mu je srcolikog izgleda, boja tela varira u zavisnosti od prebivališta i ide od svetlo sive do crvenkasto smeđe. Vijugava leđna šara je kontinuirana i jasno izražena.

Smuk naša najveća zmija

Neotrovne zmije kod nas su: Smuk , belouška, smukulja i šilac. U Šumadiji ima malo šarke, najviše je zastupljena belouška, barska belouška i smukulja.

Smuk je naša najveća zmija. Može narasti i preko dva metra. Boja tela je jednolična, sivkasto smeđa bez jasnih šara. Staništa koja uglavnom zauzima su livade i šumski proplanci do 1500 nadmorske visine.

Belouška, telo je odozgo tamno maslinasto sa crnim tačkicama i upadljivim belim mrljama iza glave, dok je odozdo žućkasto bela. Prilagođena je za život u blizini vode i odlično pliva.

„Zmija u principu ima svuda, razmnožavaju se u aprilu i maju, mužjak prvo izlazi u proleće, potrebno im je sunce za spermatogenezu. Ženke su živorodne, 3-8 mladunaca rađaju. Hrane se gmizavcima jedu i ptičja jaja, insekte, skakavce, guštere, žabe.

Foto: Toppress

Zanimljivo je da zmije ne vide i slabo čuju, stoga kad idemo u prirodu treba da nosimo štap i da povremeno lupkamo po tlu, da se stvara vibracija. Zmija ne napada jedino ako se brani, oseća vibracije po tlu, hod i odatle se sklanja“, ističe profesor Brković.

Zmije se nekoliko puta godišnje „presvlače“

Nekoliko puta godišnje zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, ili zato što im je postala pretesna. Takođe se na ovaj način zmija rešava spoljašnjih parazita. Pre „presvlačenja” prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promeni boju. Za razliku od drugih reptila, zmija svoju košuljicu skida u jednom komadu, poput čarape.

Za razliku od drugih životinja zmije rastu tokom čitavog života. Zbog toga, povremeno dolazi do odbacivanja rožnog prekrivača. Mlade zmije, zbog intenzivnijeg rasta presvlače se češće nego starije.