Privatni park u Nišu po uzoru na beogradski! Više od 1000 cvetnih vrsta krasi Park prijateljstva!

Već četiri decenije Bane Stojiljković (82) iz niškog naselja Medoševca u svom dvorištu gaji vrt koji je nazvao Park prijateljstva, po istoimenom parku u Beogradu

Stojiljković se odlučio za taj naziv, jer i njegov park kao i onaj u Beogradu ulepšavaju biljke sa najrazličitijih kontinenata. Kao i pre četrdesetak godina, kada je krenuo da sadi prvo ukrasno rastinje, drveće i cveće, on i sada sa istom ljubavlju i posvećenošću brine o svom parku.  Veliku pažnju i negu zahteva i veliki  broj sadnica cveća u plastenicima koje je podigao nadomak kuće.

Foto: Printscreen You Tube

U Parku prijateljstva imam preko 1.000 cvetnih vrsta – perena, ukrasnih trava, vodenih biljaka, šiblja i četinara. U rasadniku sam nekada imao i više od 40.000 biljaka, a sada značajno manje jer nisam najboljeg zdravlja“, rekao je Stojiljković.

Od metalostrugara do cvećara

Stojiljković je cveće zavoleo u najranijem detinjstvu, pomažući majci u bašti, a ozbiljnije se posvetio tom hobiju 1983. godine.

„Do tada da sam radio kao metalostrugar u Mašinskoj industriji, najpre kao radnik, a potom i kao poslovodja. Kada sam poslednji put zatvorio fabričku kapiju ‘sa ove strane’, počeo sam da sadim cveće, a jedino sam o njemu znao da je lepo i da život čini srećnim“, rekao je Stojiljković.

Svaka nova sadnica cveća zahtevala je dosta učenja o pravilnoj nezi i održavanju, kao i  i učenje njihovih  latinskih naziva. Bane Stojiljković važi za jednog od najboljih cvećara u Nišu i okolini.

„Moj sin Ljubiša i ja bavimo se cvećem svakodnevno, jer je ono poput malog deteta, traži svakodnevno pažnju i negu. To nije žito, kukuruz ili pšenica, nije poljoprivreda koja se završava u određeno vreme i posle ste slobodni“, istakao je Stojiljković.

Foto: Shutterstock

 Pored svih vrsta biljaka koje poseduje  u svom cvetnom raju Stojiljković je najponosniji na brest. Jedinstven je  u našoj zemlji jer je više puta kalemljen i ima specifično lišće u obliku kugli.

„Vlasnik jedne kafane nudio mi je za taj brest 200.000 dinara, ali nisam pristao da ga prodam. Ne bih ga dao ni za najskuplji auto“, istakao je on.

Raj za turiste i mladence

Tokom protekle četiri decenije koliko Park prijateljstva postoji, obišlo ga je mnogo ljudi iz zemlje i inostranstva, obilazili su ga i poznati glumci, političari i muzičari, a 19 godina zaredom djaci prvaci iz Medoševca su tu dolazili poslednjeg dana škole.

„Prvake sam uvek darivao sadnicom cveća, knjigom i čokoladom. Bilo je i puno mladenaca koji su dolazili da se slikaju, roditelji su tu dovodili decu da ih slikaju za prvi rodjendan, jer u restoranima ranije nije bilo cvetnih aranžmana“, kazao je Stojiljković.

Park prijateljstva dobio svoj muzej

Za protekle skoro četiri decenije ovaj Nišlija donirao je veliki broj sadnica različitim ustanovama i institucijama – školama, klinikama, dečijim vrtićima i crkvama i za to je dobio brojna priznanja. Dobio je i brojna priznanja i nagrade na sajmovima i festivalima cveća, a Zanatska komora Srbije nagradila ga je za životno delo.

„Jedno od najznačajnijih priznanja za mene je to što je Skupština grada Niša, na predlog stanovnika Medoševca, preimenovala našu ulicu iz Prvomajske u Park prijateljstva. Svega toga ne bi bilo da nisam imao nesebičnu podršku porodice, pre svega sada pokojne, supruge Slobodanke“, kazao je Stojiljković.

Posebnu prostoriju u svojoj kući Stojiljković je pretvorio u muzej u kome sa velikom pažnjom čuva zahvalnice, priznanja, porodične fotografije i isečke iz novina sa tekstovima o njegovom parku.