SAT JE STAO KAD JE TITO UMRO, KAZALJKE I DANAS NA ISTOM MESTU! Čačanin čuva od zaborava prošla vremena, ima veoma neobičan eksponat (FOTO)

Dan 04. Maj 1980. godine jedan je od najtužniji za sve one koji su zapamtili kako je to bilo živeti u bivšoj Jugoslaviji, a Čačanin Rato Smiljanić napravio je jedinstven muzej koji seća na "Titova vremena"

Dan 04. Maj 1980. godine jedan je od najtužniji za sve one koji su zapamtili kako je to bilo živeti u bivšoj Jugoslaviji. Tog dana Centralni komitet je saopštio da je umro drug Tito. Brojni su oni koji se i četiri decenije nakon njegove smrti sa setom i tugom u očima sećaju prošlih vremena.

Jedan od njih je i Rato Smiljanić iz Čačka, koji kaže da se najbolje živelo baš tad. On je napravio i jedinstveni muzej koji seća na neka davna "Titova vremena", a jedan rekvizit ima posebnu simboliku.

Foto: RINA

- Sat koji je okačen na ulasku u muzej stao je tačno na tri sata i pet minuta, kada je otac svih jugoslovnskih naroda i narodnosti drug Tito preminuo. To je bilo u vreme u kom se zaista živelo, sve posle Tita je životarenje. Želeo sam da sačuvam to sećanje na bratstvo i jedinstvo, jer to je ono što je najbolje oslikavalo to doba. Posebno mesto zauzima i crveni pasoš, koji je u to vreme bio najatraženiji u čitavoj Evropi. Za njega nisu postojale granice, svako je želeo da ga ukrade i prisvoji. Sačuvao sam i svoj izveštaj na kom se vidi da je moja plata tada bila 140.000 dinara, a karta za bioskop je koštala dinar ipo. Jasno vam je koliko je računica danas drugačija - priča Rato za RINU.

Foto: RINA

Dan kad je drug Tito umro, pre 42 godine sa setom i tugom pamte i penzioneri iz Gornjeg Milanovca. Tada je, kako kažu, u čitavoj Jugoslovaji sve stalo - i staro i mlado.

- Svi smo plakali, bila je utakmica između Zvezde i Hajduka koja je tog trenutka prekinuta. Nikoga nije bilo sramota suza za Titom. Najviše me nervira što su ga se neki tako lako odrekli, a znam da ih je danas sramota da kažu da su tugovali kada je umro, a plakala je cela Jugoslavija. Sećam se da je bila nedelja, a praznik rada je padao u četvrtak i petak i mnogi su građani Jugoslavije bili na mini odmoru jer su imali četiri neradna dana. Nakon objave Titove smrti, počeli su da se okupljaju na javnim mestima i na taj način iskazivali svoju žal, bol, jer nema čoveka koji ga nije voleo - kaže za RINU Dragan Kamaljević iz sela Dragolj.

Foto: RINA

Titova slika u domu Kamaljevića zauzima posebno mesto i svedoči o bratstvu i jedinstvu svih naroda i narodnosti, a umesto krsne slave ovaj domaćin slavi 29. novembar, nekadašnji Dan republike SFRJ.

- Titovdan slavim u znak sećanja na vreme mira i zajedništva koje su srušili oni koji su pre svih nas shvatili da smo bili mnogo jaki i da nas moraju srušiti - zaključuje Kamaljević.

Bonus video: