ONI SU HEROJI KOJI ČUVAJU SRPSKA SELA KAD JE NAJTEŽE! Danima već ne spavaju, a tu su da spreče katastrofu! Ovako izgleda posao protivgradnog strelca

Protivgradni strelci prethodnih nekoliko dana jedva da su stigli i da spavaju jer su nevreme pratili svaki sa svoje protivgradne stanice pokušavajući da razbiju preteće crne oblake spremne da opustoše njihova, ali i okolna sela

Oni su ti koji čuvaju nebo i na hektare poljoprivrednih zasada. Andrija Stojadinović tokom najvećih oluja bio je na radnom zadatku i tek danas je, kako kaže, uspeo malo da odmori.

- Za ove moje četiri godine koliko se bavim ovim poslom nisam zapamtio takvo nevreme niti video takve oblake. Za nekoliko sati ispaljen je rekordan broj raketa i odbranili smo meštane od grada koliko je bilo u našoj moći. Nekad tim oblacima ne možemo ništa. Sve vreme smo bili u pripravnosti, jedan dan se desilo da sam čak išao četiri puta na stanicu iako nismo dejstvovali morali smo biti na licu mesta - rekao je za RINU Andrija.

Posao protivgradnog strelca je izuzetno zahtevan, a pre svega odgovoran. Andrija i njegove kolege bez motorole nigde ne kreću, a kad prime poziv u što kraćem roku moraju biti na stanici.

Njegova je broj 103 u selu Pogled kod Arilja, a put koji vodi do nje je makadamski i brdovit, inače služi za izvlačenje drva što njegovu interveniciju dodatno otežava, ali ono što je najvažnije nikad ne usprova. Uvek je u pravo vreme na stanici i nikad se nije desilo da zakasni sa dejstvovanjem.

- Sada imamo još manje vremena da stignemo na stanicu, jer oblaci se brže kreću i mora se brzo reagovati kako ne bi prouzrkovali katastrofu. Kad vas pozovu iz Radarskog centra ostavljate sve, krećete na poziciju i čekate dalja upustva - kaže Andrija.

Foto: RINA

Mali broj onih koji žele da se bave ovim poslom

On dodaje da je sve manje onih koji žele da se bave ovim poslom. Na stanicama širom Srbije sada su mahom penzioneri, a omladina od protivgrandih raketa beži kao đavo od krsta.

- Ne zna da li je veća obaveza ili odgovornost, a novčana nadoknada za strelce je jako niska. Kada je pre nekoliko godina naše selo ostalo bez strelca niko nije hteo toga da se prihvati. Čak su meštani nudili da međusobno skupe i 100.000 dinara na godišnjem nivou, ali i dalje je bilo uzalud. Tada smo prijatelj i ja, kao predsednik i potpredsednik mesne zajednice, odlučili da postanemo protivgrdni strelci jer smo smatrali da je to naša obaveza da zaštitimo meštane i selo. Obojica imamo svoje stalne poslove, ali trudimo se da nekako sve uskladimo i nadležni imaju razumevanja jer se nikad ne zna kad možemo dobiti poziv i otići a stanicu - ističe Andrija.

Foto: RINA

Protivgradna sezona počela je od 15. aprila i traje sve do 15. oktobra i do tada za ove hrabre ljude koji hrabro stoje po kiši i grmljavini dok ispaljuju rakete odmora nema.

Bonus video: