SPREMAJU SE VELIKE KLIMATSKE PROMENE, SRBIJA NA UDARU! Naši naučnici došli od NEVEROVATNOG OTKRIĆA, ove godine čovečanstvo će se BORITI ZA ŽIVOT

Trogodišnje istraživanje grupe naučnika geografa iz Srbije pokazalo je da je ključna godina za klimatske promene 2100. godina

Ovo istraživanje naših naučnika objavljeno je u engleskom naučnom časopisu "The Geographical Journal“.

U toj godini znaće se da li će čovečanstvo preživeti klimatske promene, ili ne.

Inicijator ovog rada je prof.dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu koji je iz Prokuplja, a koautori su profesori Miško Milanović Dejan Filipović prorektor, Tin Lukić i Ismailom Gultepe sa Univerziteta Ontario.

Foto: Privatna arhiva/Aleksandar Valjarević

- Zbog klimatskih promena Srbija će da bude na udaru, posebno njen južni deo, od granice Pojate- Paraćin. Iz umereno-kontinetalne i kontinentalne klime ući ćemo u mediteransku. Samo nećemo imati more. Biće delimičnih poplava, a 2100. godina je ključna u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena - iznosi rezultate istraživanja profesor Valjarević.

On dodaje da su istraživali čitav svet i da su došli do neverovatnih zaključaka. 

- Zanimljivo je da Antartikt kao kontinent može da izdrži povišenje temperature od 4,5 stepeni, a da izgubi svega 10 odsto teritorije. Zbog klimatskih promena najviše posledica imaće Australija u centralnom delu, zatim Azija, pa Evropa. Neverovatno je da su najotporniji kontinenti zapravo Južna i Severna Amerika zbog visine na kojoj su.Prsečna nadomrska visina u Južnoj Americi je 1.500 metara - objašnjava rezultate istraživanja prof.dr Valjarević.

Rad srpskih naučnika zove se "Updated trewartha climate classification with four climate change scenarios“, a najbliže na srpskom može se prevesti "AžuriranaTrevarta klimatska klasifikacija sa četiri scenarija klimatskih promena”.

Foto: Privatna arhiva/Aleksandar Valjarević

Istraživanje je rađeno metodom super kompjutera i GIS. Do sada niko sa Balkana, naravno ni iz Srbije nije objavio rad u ovom engleskom naučnom časopisu koji je na SCI listi.

Sam časopis izlazi dva puta godišnje i u njemu je maksimalno 30 radova iz čitavog sveta. Osnovan je 1831.godine u vreme kraljice Viktorije, a inicijator je bio Dejvid Livingston, naučnik koji je zaslužan za istraživanja Viktorijinih vodopada koji je u to vreme bio i engleski ministar. Osnivač časopisa je Kraljevsko britansko geografsko društvo, a publikuje ga čuvena kompanija Wiley. U njemu su svoje radove obajvljivali najveći geografi i naučnici koji se bave srodnim disciplinama. Časopis je Q1, što ga uvršćuje u kategorije najjačih časopisa sa SCI liste.  

- Čast i privilegija je što se naš trogodišnji rad i istraživanje, kao i zaključci do kojih smo došli našao u ovom časopisu. Ta činjenica pokazuje da srpski naučnici ne zaostaju za svetskim i da smo u istom rangu, a može se pročitati i ovde.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.