OBNOVLJENA KUĆA DRAGUTINA MATIĆA"OKA SOKOLOVOG"! Srpski ratnik kojeg zna ceo svet, ostavio potomcima snažnu poruku (FOTO)

- Imamo samo jednu zemlju, samo jednu Srbiju. Za nju se treba žrtvovati svom svojom voljom i snagom! Reči Dragutina Matića iz sela Kaletinac, opština Gadžin Han čija je fotografija obišla svet kao simbol sprskog vojnika, njegovi potomci pamte kao najdragoceniju zaostavštinu.

Matići su u želji da sačuvaju spomen na hrabrog pretka opštini Gadžin Han poklonili njegovu rodnu kuću a obnovljeno znanje danas su svečano otvorili komandant Kopnenene vojske , general  potpukovnik Milosav Simović, predsednik opštine Gadžin Han Milisav Filipović i Dragutinov praunuk Zoran Matić.

Foto: D.K.

- Obnova kuće našeg heroja, srpskog vojnika, našeg Zaplanjca Dragutina Matić poznatog kao „Oko Sokolovo“ je patriotski čin. Ovaj spomen dom je istovremeno i dom svih njegovih saboraca, učesnika Balkanskih Ratova, Prvog svetskog rata, onih koji su borbe vodili na Ceru, Kolubari, Solunskom frontu.... Incijativu za uređenje ovog doma pokrenuli su Vlasimir Stanojević i Vitomir Nikolić a podršku je dala i Matićeva porodica.

Opština Gadžin Ham je izdvojila 4.7 miliona dinara iz budžeta za tu namenu, jer se patriotizan ne pokazuje slatkorečivim praznim pričama već delima. Sećanje na naše pretke koji su prolivali krv da bi sačuvali našu majku Srbiju ne smemo nikada zanemariti. U njihovu čast u dvorištu ovog doma postavićemo spomen ploču sa uklesanim imenima svih saobraca Dragutina Matića.

Foto: D.K.

Naša je obaveza da održavamo njihove grobove, da ne dolazimo da padnu u zaborav i da mlađim gneracijama prenosima saznanja iz naše istorije te da ih vaspitavamo da vole Srbiju – rekao je  Filipović.  

Matićevi potomci bili su vidno potreseni prisustvom mnogobrojnih zvaničnika ali i građana Gadžinog Hana i susednih opština koji su došli da odaju počast njihovom herojskom pretku.

- Porodica Matić je jednoglasno donela odluku da kuću i plac pokloni opštini Gadžin Han kako bismo i na taj način sačuvali uspomenu na Dratutina. Ja ga pamtim kao veoma strogog ali i disciplinovanog oveka koji je uvek znao šta i kako treba da se uradi. Zahvaljujući svojim sposobnostima u sedamdeset i nekoj godini je bio predsednik sela, vodu koju ovo selo koristi, on je doveo – kazao je Živorad Matić.

Foto: D.K.

Istakao je da je porodica posebno ponosna što je Dragutin, kako kaže Živorad, jahao rame uz rame uz kneza Pavla.

- Otišao je na odsluženje vojnog roka 1910. u Beograd u konjicu a zadatak mu je bio da bude u pratnji kneza Pavla. Zatim se vratio u Niš a odatle u Bitolj odakle je krenuo u u Prvi balkanski rat da bi kući došao tek kada se završio Prvi svetski rat.  Nerado je govorio o borbama u kojima je učestvovao iako smo ga stalno za to pitali. Međutim, umeo je da kaže: - Budite svesni, budite pametni, ne zaboravite da imate samo jednu državu, samo jednu Srbiju – prisećao se Matić svog velikog pretka.

Kaže da je Dragutin bio veoma privržen porodičnim vrednostima sve do kraja života.

- Bio je pobožan, poštovao je praznike, kod njega nije moglo da se ruča dok on ne sedne u čelo i ne kaže : - Bog nas blagosilja, sedite, jedite!  Porodicu je veoma cenio, bio je strog, prvo prema sebi a onda i prema svima ostalima. I sa 85 godina je obilazio svaku njivu, voleo je da mu sve bude u redu – priča Živorad.

Foto: D.K.

Izrazio je žaljenje što Matićeva brojna odlikovanja nisu sačuvana.

- Kada je počeo Drugi svetski rat, njegova supruga Kruna je sva Dragutinova odlikovanja stavila u jedan sanduk i zakopala u potok da Nemci i četnici koji su došli u selo,  ne bi saznali za njegovu ratničku prošlost. Nažalost, naišla je velika voda i sve to odnela. Međutim, ono što niko ne može da nam oduzme to je prezime Matić koje će sa ponosom nositi njegovi potomci  - zaključio je Živorad.

Mirjana Mitić takođe je sa novinarima podelila sećanje na svog velikog pradedu.

- Tokom letnjeg raspusta dolazili smo ovde u selo, Dragutin nas je mnogo voleo. Ratnih priča se nerado sećao, imao bi običaj da kaže da je bilo mnogo kiše i da se mnogo pucalo, da je trebalo mnogo hrabrosti i požrtvovanja da bi se izvojevala pobeda. Za sliku koju je napravio ruski fotograf i koja ga je proslavila, saznao je mnogo kasnije. Prisetio se da je tog dana kada je fotografisan bio strašno umoran, da se vratio sa izviđanja i da je zaboravio na nju zaboravio  sve dok je nije video na omotu za ploču – kazala je Mirjana.

Foto: D.K.

Pradede se seća kao skromnog čoveka koji je uvek bio lepo obučen.

- Nosio se strogo, košulja mu je uvek bila zakopčana do grla a voleo je da nosi šešir koji mu je moj otac kupio. Imao je četvoro dece, i svima je bio dobar otac – rekla je Dragutinova praunuka.

U Gadžinom Hanu dobio spomenik 1998. godine

Matić je rođen 10. januara  1888.  godine u Kaletincu  na obroncima Suve Planine u opštini Gadžin Han. Na odsluženje vojnog roka otišao  je 1910 u Beograd. Regrutovan je kao konjanik a kasnije je prekomandovan u pešadiju.  Kada je izbio  Prvi balkanski i rat još uvek je bio na odsluženju vojnog roka i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratnim dejstvima. Bio je učesnik oba balkanska rata gde je pokazao veliku hrabrost. Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu, u bitkama na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na  Solunskom frontu. 

Foto: D.K.

Ranjen je tokom Prvog svetskog rata na Gruništu u Makedoniji  a za pokazanu hrabrost dodeljena su mu dva ordena Karađorđeve zvezde i tri ordena Belog Orla. Tek 1965. godine saznao je  za fotografiju koja ga je proslavila, kada je izdata gramofonska ploča sa kompozicijom Marš na Drinu sa njegovom slikom. Izgrađen mu je spomenik na trgu ispred opštine Gadžin Han koji je osvešten 1998. godine u sklopu obeležavanja osamdesetogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.