DECA DO ŠKOLE PEŠAČE I PO 15 KILOMETARA, ALI SVI OSTAJU NA DEDOVINI! Mladi ni ne razmišljaju da pređu u grad, sjeničkim selima prolama se dečija graja

Iako su uslovi života na Pešteru surovi, to nije pokolebalo mlade roditelje koji su odlučili da ostanu na dedovini, ni ne razmišljajući da spas potraže u većim gradovima

Ostali su na svojim imanjima, mahom se bave stočarstvom i zahvljaljujući njima škola u sjeničkom selu Bare i dalje je puna. Iako se ponekad na nastavu tokom teškim zimskih meseci može stići samo na konju.

Foto: RINA

- Deca su odlična. Dobri su ljudi, odgovorni, idu redovno u školu, dobri su sportisti, dobri radnici. Prosek je vrlo dobar, odličan. Dobra stvar je da i kada odu u srednju školu nas ne obrukaju. Budu isti takvi ako ne i bolji - kaže za RINU, direktor škole, Milan Babić.

Ovu seosku školu pohađa 65 učenika, a najudaljeniji učenik mora često da prepešači i po petnaestak kilometara. Baš ono što često slušamo u pričama naših roditelja, za ove mališane je i dalje realnost. Sve to ih čeliči i stvara od njih dobre đake, vredne i uspešne ljude.

Foto: RINA

- Imam sina ovde u školi. Zimi je teško, padaju veliki snegovi. Deca pešače, do puta i prevoza, nekih pet kilometara. Ja kad sam išao, pešačio sam u oba pravca, po petnaest kilometara - kaže jedan od meštana najhladnijeg dela Srbije.

Ovu školu pohađaju i srpska i bošnjačka deca, svi su složni i kao jedno. Kako bi ih još više motivisali i školske dane učinili zanimljivijim, osnovano je društvo "Vidovdan”, koje će se baviti kulturom, sportom i čuvanjem tradicija.

- Ova deca su nam garant opstanka ovde na sjeničkim Barama. Mi imamo ovde petnaest sela. Ovde je nekada, a to nije bilo tako davno, ja sam 1975. godište, bilo preko 200 đaka. Danas smo na 60. Ali opstajemo - kaže Miljan Konatar, čovek koji je deo svog imetka podelio sa meštanima, u svom selu sagradio crkvu, a i danas je, veliki priložnik, tek osnovanog društva "Vidovdan".

Bonus video: