MAGIJA VODENOG SVETA U SRCU ŠUMADIJE! PMF u Kragujevcu 23 godine neguje jedinstveni akvarijum, PRVI U SRBIJI (VIDEO/FOTO)

Od kada je na kragujevačkom Prirodno– matematičkom fakultetu 1999. godine otvoren prvi javni akvarijum Akvarijum u Srbiji, on ne prestaje da pleni pažnju

Iz godine u godinu sve bogatiji za neku novu vrstu vodenih životinja, Akvarijum je mesto na kome se okupljaju različite generacije, od predškolaca do penzionera, i gde upoznaju čudesan život sveta skrivenog ispod površine vode.

Foto: N.R.

- U prvo vreme u kolekciji su bile samo slatkovodne vrste sa područja Srbije i iz drugih delova sveta. Od 2016. godine u kolekciji imamo i morski akvarijum, tako da je zaokružena priča o vodenim ekosistemima. U Akvarijumu posetioci mogu da se upoznaju sa raznovrsnošću i bogatstvom vodenih ekosistema i da shvate koliko je značajno da se taj biodiverzitet očuva i zadrži, jer samo takvi mogu da budu korisni i za nas ljude, kaže Simona Đuretanović, naučni saradnik na Institutu za biologiju i ekologiju PMF i PR Akvarijuma.

Kada se uđe u suterenski deo zgrade fakulteta, gde je smešten Akvarijum, nailazi se na prvi ekološki blok sa slatkovodnim vrstama koje žive na našem području. Tu su pastrmka, mrena, šaran, štuka, vrste koje ribolovci, a i gurmani, dobro poznaju, kao i ostali stanovnici potoka, reka i jezera. Tropske vrste riba, vodozemaca, gmizavaca i biljka su u tri prostorije sa desne strane. U njima je i temperatura veća, jer ove vrste žive u toplijoj vodi, a primetno je i da su vrste raznobojne.

Foto: N.R.

Deca obožavaju svet mora

- Najveća atrakcija je morski akvarijum sa koralima i morskim ribicama. Deca naročito vole da zavire u svet mora, da uživo vide kako izgleda riba klovn ili žuti tang, da se upoznaju sa čudesnom ribicom Pikaso i da dožive svu lepotu pravih korala. U ostalim akvarijumima pažnju privlače anđeoske ribice, neonke, mbuna cihlidi, ali i tilapije koje svoje mlade sakriju u usta ako naiđe neka opasnost, objašnjava Simona.

Akvarijum ne bi bio to što jeste bez zlatnih ribica i koi šarana, koje plene svojom lepotom i kao da zovu posetioce Akvarijuma da požele neku želju kako bi im je ispunili. Zanimljiv je i biserni gurami, vrsta kod koje mužjaci prave gnezdo od pene i biljaka na površini vode, u kome budno čuvaju svoju ikru iz koje će se izleći mlađ.

Foto: N.R.

Pažnju privlači i meksički repati vodozemac aksolotl, koji je kritično ugrožena vrsta. Koristi se u biološkim istraživanjima, jer može da regeneriše delove tela. Među atrakcijama je i veliki akvarijum sa amazonskim piranama.

Velike su, tamno sivog tela, brzo plivaju i samo zbog zuba deluju zastrašujuće. Inače se hrane raznovrsno, insektima, biljkama, plodovima koji sa drveća padaju u vodu i manjim ribama.

Foto: N.R.

Iza svega stoji ozbiljna naučna priča

Iz donje perspektive, posetioce radoznalo gledaju američke crvenouhe kornjače, česti kućni ljubimci, dok su male. Dešava se da ih vlasnici puste u prirodu kada porastu, a one se brzo prilagode i postanu konkurencija našim kornjačama.

Kako kažu ljubazni domaćini Akvarijuma, iza onoga što vide posetioci, stoji naučna priča, pa je Akvarijum i baza za učenje i istraživanja. Cilj je da se sačuva biološka raznovrsnost vodenih ekosistema, lepota i bogatstvo prirode, ali i da se spreči zagađenje i probudi svest ljudi o ovim bitnim temama za sve nas.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.