SVAKU NOĆ BROJIMO ŽULJEVE, ALI NEMA ODUSTAJANJA! Gojko i Goran prolaze kroz Srbiju i iznenađeni su kako su dočekani!

Gojko i Goran krenuli su peške na put dug 1200 kilometara, hodočašće od malog Hilandara do velike svetinje na Svetoj Gori

Na put dug 1200 kilometara iz Srpca iz Republike Srpske, sa blagoslovom igumana Malog Hilandara, dva prijatelja Gojko i Goran krenuli su peške kako bi svoje duhovno ispunjenje pronašli na srpskoj Svetoj Gori.

Njihovo hodočašće do Hilandara potrajaće preko trideset dana i to kad temperature ponegde prelaze i 30 stepeni. Nisu dozvolili da ih u njihovoj nameri bilo šta pokoleba.

Foto: RINA.rs

Jasan cilj

- Prva dva moja hodočašća su bila posvećena manastiru Ostrog i već nakon tih putovanja javila se želja da to ponovim, jer je to izuzetan spoj izazova i duhovnosti. Putovanje peške od Srpca do Hilandara nije lako, ima mnogo otežavajućih okolnosti, ali kad ispred sebe imate jasan cilj onda vam ništa ne skreće misli. Sve uspešno prebrodite. Svako veče po stopalim brojimo žuljeve, ali do ujutru sve rane nestanu - kaže za RINU Gojko Basurić, profesor matematike i informatike.

Tokom njihovog putovanja 14 dana prolaze kroz Srbiju i sada su trenutno stigli do Kraljeva. Trude se da dnevno pređu oko 40 kilometara, a kako bi izbegli najveće vrućine onda na pešačenje kreću oko tri sata ujutru. Tokom hodočašća će proći 35 gradova u kojima će konačiti. Poruka koju na ovaj način žele poslati mlađim generacijama jeste da ako se posvete veri, sve će po njih biti bolje.

- Na predlog prijatelja Gojka, krenuo sam sa njim bez razmišljanja, jednostavno kada mi je to predočio pristao sam iste sekunde, jer je ovo za mene nešto više od aktivnosti i pešačenja, nešto što me ispunjava. Ovo je spoj sa jedne strane duhovnih vrednosti, a sa druge spoj aktivnosti, planinarenja i pešačenja. Ovo je jedan sojevrsni psihofizički test naše ličnosti - kaže drugi član ove neobične posade, Goran Grabovac preduzetnik.

Srdačno dočekani

Ono što su očekivali jeste da ih ljudi lepo prihvate dok prolaze kroz Srbiju jer kako kažu, u pitanju je bratski narod. Međutim, i sami su iznenađeni srdačnošću i gostoprimljivošću stanovnika Srbije. Dočekali su ih i ispratili kao rod najrođeniji.

- Nudili su nam sve što nam je potrebno. Od smeštaja, prevoza, pranja veša. Ono što nam je bilo najviše zanimljivo da kada smo kroz Kosjerić prolazili kroz velike plantaže malina, nudili su nam da beremo maline za dnevnicu kako bi dopunili naš budžet misleći da smo nadničari koji traže posao - dodaje Goran.

Jednoglasno dodaju da kada su prešli iz Malog Zvornika preko granice, nisu imali osećaj da su u drugoj državi.

- Blagoslov igumana našeg manastira Ostrog iz Srbca, je nešto što nas dodatno motiviše da na tom putu ka Svetoj Gori ne odustanemo, ne pokleknemo i odolimo svim tim izazovima i preprekama. Božija kuća u našem mestu za nas je velika svetinja u kojoj se nalazi kopija ikone Trojeručice, zbog čega je i dobio ime mali Hilandar i zbog toga postoji motiv da idemo iz malog Hilandara u veliku svetinju na Svetoj Gori - poručuju dva hodočasnika.

 

Bonus video: