Ovo je najstarija destilerija u Srbiji! Srpska klekovača iz njenih podruma stigla do Kine i postala brend!

Padine planine Tare od davnina su pozante kao prirodna apoteka na kojima raste pregršt lekovitog bilja koje se danas sve češće koristi u farmaceutske svrhe. Kleka je svoje mesto odavno pronašla u lečenju mnogih bolesti, ali i u prerađivčakoj industriji.

U Bajinoj Bašti nalazi se najstarija destilerija u Srbiji u kojoj se najveća pažnja posvećuje upravo čuvenoj klekovači. Susret rakije šljivovice sa klekom dogodio se još pre 100 godina kada su ih pomešali naši stari, a sada je to brend koji iz Zapadne Srbije obilazi svet.

- Na ovim prostorima kleka se vekovima koristila u medicinske svrhe, a sa naučnog stanovišta dokazano je da poboljšava varenje, kao i da dobro inhalira disajne puteve, pomaže kod artritisa i bolova u zglobovima. Narod je još davno ovaj lek pomešao sa još jednim srpskim narodni lekom za sve, rakijom, što se pokazalo kao pun pogodak-  kaže Vladan Todorović iz destilerije BB Klekovača.

Foto: rina.rs

Destilerija nema svoje voćnjake, pa tako šljiva, kupina i malina stižu iz zapadne Srbije, dok voće poput dunje, kajsije i viljamovke stiže iz centralnih i južnih delova naše zemlje.

- Kleka je sa našeg područja, sa planine Tare, samim tim ima najbolji sadržaj eteričnih ulja, zbog kraja u kojem se rađa. Trenutno u našim buradima odležava preko milion litara klekovače, rakije sa dodatkom bobica kleke. Osim nje, tu je i dvadeset ostalih vrsta rakije. Naše tržište je u Srbiji, nešto malo u bivšoj Jugoslaviji i od pre dve godine počeli smo izvoz za Kinu - dodaje Todorović.

Foto: rina.rs

Ova najstarija destilarija na godišnjem nivou otkupi oko dva miliona kilograma voća iz čitave Srbije i tako je poljoprivrednicima obezbeđen siguran plasman robe. Najviše se otkupi šljive, koje bivaju pretočeno u nadaleko čuvenu ljutu. Ipak, dug je put koji zrela voćka pređe od grane na drvetu do čašice na stolu.

Foto: rina.rs

- Ceo proces počinje kada je voće tehnološki zrelo, zatim se odvaja koštica nakon čega ide na kljuk, zatim na fermentaciju, to traje do 15 dana. Nakon toga ide u specijalne kazane koji su kapaciteta 500 litara, u njima se vrši destilacija. Prvom destilacijom dobijamo meku rakiju, koja ide na prepek gde se dobija ljuti destilat od 61-62 procenta alkohola koji se kasnije sa demineralizovanom vodom svodi na svega 42-43 procenta alkohola u zavisnosti od vrste rakije -  objašnjava Todorović.