BUDNI SANJAJU O NORMALNOM ŽIVOTU! Ova trojica momaka ne priznaju da su kao invalidi manje vredni, TO SU DELIMA ITEKAKO DOKAZALI!

Trojica momaka koji su pre nekoliko godina završili Specijalnu školu za obrazovanje „ Milan Petrović“ u Novom Sadu nisu prihvatili da su kao osobe koje su svrstane u kategorije manje retardiranih, samim tim i manje vredniji od drugih.

Ono što još zanimljivije žele da audio- vizuelnim sredstvima stvaraju priče o osobama sa invaliditetom, a ne samo da budu lica sa prednje strane kamere novinarskih izveštaja kada se snima priča njima.

Dejan Kordin, Diimitrije-Dime Savić i Aleksandar Kalabić su pre šest godina završili Specijalnu školu za obrazovanje „Milan petrović“ u Novom Sadu i od tada nailaze samo na prepreke za zapošljavanje. Imaju srednjoškolske diplome, ali slaba vajda.

Pre dve godine, dolaze na ideju da otvore svoj Jutjub kanal koji se zove StudioDAD (skraćeno od Dejan, Aca, Dimitrije), a na kanalu objavljuju kulturno- verske sadržaje, a u planu imaju i da realizuju video sadržaje o svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom.

– U školi smo moji drugari i ja zavoleli medije, pošto su nam stalno dolazile javne ličnosti i to je bilo propraćeno i od strane medija. Imali smo školsku radio stanicu gde je naš drugar Aleksandar vodio svoju radio emisiju. Dimitrije i ja smo zavoleli video montažu, kojoj nas je naučio naš nastavnik Petar. Tada smo snimali razna dešavanja u našoj školi profesionalnom kamerom – kaže za Informer jedanod njih Dejan Kordin.

Foto: S.K.

Njegov prijatelj Aleksandar Kalabić dodaje da su uz profesore u školi zavoleli medije.

– Ideja za otvaranje Jutjub kanala je došla iz želje da skrenemo pažnju na nas, osobe sa invaliditetom, jer smo i mi sposobni da se bavimo multimedijom i možemo biti korisni u promovisanju osoba sa invaliditetom i problema sa kojima se susrećemo, a ujedno i da promovišemo verske i druge kulturne manifestacije u našoj sredini – kaže Aleksandar, ubeđen kao i Dejan, da su ništa manje sposobni za tako nešto od drugih koji se time bave.

Sa njima se slaže i treći član, Dimitrije,koji dodaje da bi svako trebalo da radi ono čemu je vičan i gde će najviše doprineti kvalitetu posla. Kada razmišljaju o poslu, kažu da bi im, zbog njihovih orgraničenih mogućnosti, najpogodnije bilo da rade od kuće, ali su spremni da uz pomoć neke medijske kuće pohađaju kurseve i obuke radi boljeg upoznavanja sa procesima audio i video montaže i rada u medijima uopšte .

Foto: S.K.

Oni su ubeđeni da bi, ukoliko bi dobili neki stalan posao, mogli da pomognu da osobe sa invaliditetom, njihove organizacije i udruženja postanu vidljivi, te da takve osobe i lakše dođu do posla.

– Voleo bih kada bismo mogli da budemo uključeni u medijski rad, da nas trojica radimo priloge na temu svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, jer takvog sadržaja svakako fali, a mi to umemo da radimo – ističe Dejan.

On je dobio inspiraciju i zainteresovao se za kameru kada su u njihovu školu dolazile poznate ličnosti, poput pevačice Cece , praćene brojnim snimateljima i novinarima.

Foto: S.K.

- Od malena me je zanimala priprema sadržaja na televiziji, ali i montiranje snimljenog materijala. Kameru sam dobio na poklon od bake i od tog trenutka, dobio sam želju da beležim sve zanimljive momente, ali i da napredujem i usavršavam se u snimanju i fotografisanju - kaže nam Dejan.

Dejan svakodnevno pokušava da usavrši montiranje videa kako bi njihov zajednički Jutjub kanal ,nastao u vreme korone, imao što više pratilaca.

Foto: S.K.

- Pozivam sve poznate i nepoznate da nam pomognu. Možda baš i Ceca, što da ne, ili neki glavni šefovi u medijima, ne samo u Novom Sadu – zaključuje Dejan, uz molbu:

- Hoću da apelujem na bolji zakon za osobe sa invaliditetom koje su radno sposobne. Trpimo stalno diskriminaciju i teško dolazimo do posla, a voleli bismo da budemo samostalni. Da jednog dana imamo svoju porodicu.
 

Sezonski poslovi nisu dovoljni

Dejan živi sa ocem i majkom, penzionerima, a osim penzija nema nikake stalne prihode.
- On jednom godišnje preko Nacionalne službe radi javne radove, to su neki poslovi koji su vezani za ekologiju, za prirodu, za održavanje objekata, čišćenje, sređivanje. To je svega četiri meseca godišnje i to je nedovoljno što se tiče njega.

Foto: S.K.

Dejan nema stepen invalidnosti, on je samo pokazao sporiji način učenja u školi i on je na osnovu toga iz osnovne škole upućen u Komisiju za kategorizaciju i ima rešenje o kategorizaciji i svi koji to imaju vode se kao osobe sa invaliditetom – ispričao je Velimir Kordin, Dejanov otac.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.