VESIĆ: Završetak procesa od 2014. godine važan za negovanje kulture sećanja

Radovi na Centralnoj kuli Memorijalnog kompleksa “Staro Sajmište”, završetak su procesa koji je započet 2014. godine, kada je Grad Beograd doneo odluku da se taj prostor uredi, podseća doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić

- Danas je veliki dan za Beograd, jer je posle mnogo decenija, konačno počeo da uređuje Memorijalni kompleks, koji će postati mesto sećanja na sve koji su tu stradali. Zakon je uredio sve probleme, i danas je počela sama rekonstrukcija - rekao je Vesić povodom obeležavanja početka  zaštite na objektu kompleksa beogradskog Starog sajmišta za Tanjug.

Kako kaže ovo je  završetak procesa koji je počeo 2014 .godine, kada je Grad doneo odluku da uredi taj kompleks posle čega je  konačno utvrđena imovina   s obzirom da je prethodnih decenija  prodavana, bila i državna, društvena i privatna”.

Zakon o Memorijalnom kompleksu “Staro Sajmište”, donet u februaru 2020. godine, predvideo je eksproprijaciju zemljišta i omogućio je da se krene u rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

Tako je centralni objekat, na kome se sada izvode radovi, u rukama države, a proces rešavanja imovinskih pitanja, u skladu sa zakonom, još uvek traje kada su u pitanju paviljoni.

Vesić je rekao i da su umetnici koji su u centralnom objektu imali atelje, a što im je omogućeno još pre više decenija, dobili drugi prostor.

"Staro sajmište” bilo je zapušteno decenijama, kula devastirama, a paviljoni su korišheni u različite svrhe, pa su u njima pojedini ljudi živeli, a tu je svoje mesto našao i vrtić, pa čak i restoran, ali će sve to po zakonu biti regulisano.

Zakonom je, dodaje, predviđeno da Centralna kula bude administrativni centar, mesto za obrazovanje mladih generacija o užasima Holokausta, a svaki od paviljona biće preuređen i posvećen stradanju jednog naroda, Jevreja, ali i Srba, Roma i drugih.

Na "Starom Sajmištu" su od decembra 1941. do 10. maja 1942.godine  ubijeni svi preostali beogradski Jevreji, odnosno pošto su muškarci Jevreji od aprila 1941. ubijani u “Topovskim šupama”, skoro sve jevrejske žene i deca su ubijeni u tom logoru.

Zato je Beograd, u znak sećanja na 10. maj 1942. godine, kada su Nemci Beograd proglasili gradom bez Jevreja, 2014. godine proglasio Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, istakao je Vesić.

On podseća i da je Srbija prva u Evropi donela zakon o obeštećenju žrtava Holokausta, odnosno onih koji nemaju potomke, pa se imovina vraća Jevrejskoj zajednici, što nisu uradile ni mnogo bogatije zemlje.

Ispričao je i da je Istorijski arhiv Beograda uradio rekonstrukciju života 3.500 žrtava koje su stradale u “Starom Sajmištu” - na osnovu dokumenata državnih organa, knjiga rođenih do bankovnih računa, svedočanstava o školama ili zanatima, i sve je to 2017.godine predao “Jad Vašemu” u Izraelu i Muzeju Holokausta u Vašingtonu.

- Ovo je praktično kraj procesa, trajaće sve nekoliko godina, ali konačno Beograd dobija mesto gde ćemo se sećati stradalih komšija. Sećanje je vaznzo, jer kada se sećamo, sprečavamo reviziju istorije, koja se danas dešava - rekao je Vesić.

Sa izraelskim “Jad Vašemom”, dogovoreno je i da se u novoj memorijalnoj ustanovi organizuju i predavanja za decu iz celog regiona, kako bi učili o Holokaustu.

Bonus video: