PRIČA KOJA VRAĆA VERU U LJUBAV! Olgica i Radovan više od pola veka zajedno, ovo je njihov recept za uspešan brak

Da istinska ljubav nema prepreke, dokazuje i priča Olgice (76) i Radovana (86) Zarića iz Kikinde koji su na ludi kamen stali pre 59 godina. Njemu je bilo 26, a njoj samo 16 kada su jedno drugom izgovorili DA, pa radili i stvarali na njivi od jutra do mraka, a to ih je, uz pesmu i veselje, međusobno poštovanje i posvećenost, saglasni su danas, održalo više od pola veka

Posle 59 godina braka, supružnici Olgica i Radovan i danas se poštuju i vole. Poznati kikindski poljoprivrednici prisećaju se dana kada su se upoznali, a onda je kao klinka Olgica “uskočila” u kuću Zarića, u  Njegoševoj ulici, u  trećem frtalju. Potom su usledili dani velikih iskušenja, ispunjeni radom, pesmom i igrom. Trebalo je sve pregrmeti, pričaju danas.

Foto: V.N.

- Upoznali smo se na kursu u Poljoprivrednoj  školi davne 1962. Pre toga je nisam nikada video, ni znao za nju- priseća se Radovan. Pričalo se da lepo peva, a ja sam svirao harmoniku, i to do skoro. Zabavljali smo se četiri meseca i onda sam je doveo kući - priča Radovan o početku ljubavi stare više od pola veka. Bog me je uputio da je ona ta suđena za ceo život - kaže za Informer.

Dok prebira po crno-belim uspomenama u foto-albumu, Olgica se tačno seća dana kada je još kao dete otpočela zajednički život sa deset godina starijim Radovanom koji ništa nije moglo da prekine.

- Čekali smo zajedno 1963. godinu, a uoči Svetog Save, 26. januara, došla sam da živim kod njega. Tada sam imala 16 godina, i već 10. maja smo se venčali. Pošto nisam bila punoletna, moji roditelji su morali da dođu u opštinu da potpišu odobrenje, a onda smo se venčali i u crkvi - seća se Olgica.

Paorska kuća zahtevala je od devojčurka potpuno angažovanje, pa su dani zajedno sa Radovanom prolazili u iscrpnom radu na njivi, od jutra do mraka, dok je svekrva čuvala tri ćerke. Nakon rada, uvek se uveče našlo vremena za muziku i veselje, pesmu i igru.

Foto: V.N.

Zajedno i u tuzi

Brak prožet uzajamnim razumevanjem, poštovanjem i brižnošću, ali i tragedijom, poremetio je lepotu proživljenih godina. Smrt srednje ćerke Snežane, pre tri godine, zauvek je urezala nezaceljivu ranu. Radovan i Olgica, zajedno u tuzi, jedno drugog hrabre da nastave dalje.

- Ležemo i budimo se u tuzi. Ja hrabrim njega, a kada ja padnem, on mene. Teško je, ali moramo dalje, najviše zbog ćerki, petoro unučadi i dve praunuke-sa suzom u oku i tugom u glasu kaže Olgica i dodaje da je od tragedije koja ih je zadesila utihnula i harmonika u nekada kući punoj ljudi, gde se sve orilo od muzike i pesme.

Foto: V.N.

Brak-obostrana žrtva

Olgica koja se nije štedela da bi održala bračnu harmoniju kaže da bi se opstalo u braku potrebno je požrtvovanje obe strane.

- Živimo u skladnom braku, bilo je i teških trenutaka, ali i požrtvovanja sa obe strane, da bismo opstali. U današnje vreme brak kratko traje. Žene su ranije imale drugi smisao života, a moja majka mi je jednom rekla: "Kakav si cvet uzbrala, takav treba da mirišeš. Kako radiš, tako će ti biti, a trudi se da bude dobro“-priča Olgica. 

Bonus video: