UKC U NIŠU DOBIO VREDAN APARAT! Uz "stražara" lakše lečenje najteže obolelih

Pacijenti oboleli od melanoma i žene sa karcinomom dojke koji se leče u niškom Univerzitetskom kliničkom centru, dobili su mogućnost da izbegnu jednu složenu operaciju, koja je deo onkološkog protokola, zahvaljujući aparatu za detekciju limfnog čvora „stražara“.

Ovaj uređaj, koji je niškoj bolnici donirao Rotari klub Niš krajem prošle godine, promenio je praksu obaveznog  uklanjanja potpazušnih limfnih čvorova koje  je skopčana sa rizicima, ali je bila jedini mogući način otkrivanja metastaza.

Nišlijka Nataša Ristić (49) jedna je od 15 pacijentkinja koje su zahvaljujući ovom uređaju, uspele da izbegnu   disekciju aksile te na taj način i moguće komplikacije ove operacije. Nataši je urađeno mapiranje sentinel žlezde u aksili (potpazušju), koja je pregledana patohistološki i ustanovljeno je da u njoj nema tragova metastaza, pa ostale žlezde nisu izvađene. Ova metoda je i ranije rađena na Hirurškoj klinici u Nišu. Međutim, prethodnih nekoliko godina, zbog kvara aparata, nije bilo moguće izvesti ovu proceduru.              

Nataša objašnjava da je dijagnoza ove bolesti sama po sebi veoma teška, te da je svaka metoda koja olakšava sprovođenje onkološkog protokola, više nego dobrodošla.

- Bila sam potpuno zdrava žena do aprila  meseca, ponekad bih na put ponela lekove za glavobolju i to je to.  Kada su stigli rezultati kor biopsije, osećala sam se kao da me je neko maljem udario u glavu. Odlučila sam se da se branim neznanjem, nisam tragala za informacijama na Googl-u, prepustila sam da sve odluke donose lekari.

Urađena mi je radikalna mastektomija obe dojke sa primarnom rekonstrukcijom, ali sam sačuvala aksile zahvaljujući tom aparatu, jer je pokazao da u njima nema tragova metastaza. Žene koje izvade potpazušne žlezde teže se oporavljaju, u takvim situacijama sve što može da pomogne je zlata vredno, i meni je mnogo značila jedna intervencija manje – opisuje svoje lečenje na Klinici za endokrinologiju i hirurgiju dojke,  Nataša.

Foto: Privatna arhiva

Za osoblje ove ustanove ima samo reči hvale, jer kako ističe, podrška lekara je veoma važna da se lakše prebrodi neizvesnost koju donosi ova dijagnoza.

-Šta reći osim da vam se život promeni u jednom trenutku, na sve posle toga gledate drugačije. Na neke žene ta dijagnoza deluje veoma pogubno, pesimistički se gleda u budućnost i svaka pomoć je tada veoma važna.  U poslednje vreme samo kudimo zdravstvo, imam razumevanja za to, kad su ljudi bolesni, teško im je ugoditi, nervozni su i sve im smeta. 

Lično, veoma sam zahvalna ljudima sa Klinike za endokrinologiju i hirurgiju dojke, posebno doktoru Miodragu Đorđeviću,  na želji da pacijentkinjama sa najtežom dijagnozom,  olakša lečenje. Na njegovu inicijativu je taj aparat stigao u bolnicu, znam da je išao na specijalnu obuku za rad na njemu, to je velika stvar za sve žene koje se susreću sa ovom bolešću – zaključuje ova Nišlijka.

Dr Miodrag Đorđević objašnjava da je ovaj uređaj neophodan za dijagnostiku i terapiju raka dojke, ali i drugih malignih tumora (kao što je kožni melanom). On omogućava izvođenje poštednih hirurških procedura, posebno konzervaciju pazušne jame, što znatno povećava klavitet života operisanih bolesnika.

- Kod karcinoma dojke i melanoma, metastaze se najčešće  šire limfogenim putem, a ovaj aparat omogućava da otkrijemo žlezdu koja se zove „sentinel“, odnosno „stražar“ limfni nodus. On prvi biva zahvaćen metastazama kod ove dve vrste karcinoma pa je najznačajniji indikator za ustanovljavanje proširenosti bolesti. Limfni nodus se 24 sata pre operacije obeležava uz pomoć radioaktivnog elementa tehnecijum 99m u Centru za nuklearnu medicinu i prikazuje scintografijom. 

Nakon toga, ovim uređajem se meri radioaktivnost u nodusu i on se na taj način precizno detektuje, a zatim i odstranjuje. Patohistološkom obradom se ustanovljava da li je limfni nodus zahvaćen metastazom. U slučaju da je nalaz pozitivan, radi se disekcija aksile, a kod negativnog nalaza, ova procedura se ne radi. Koliko je dobrobiti aparat doneo našim pacijentima svedoči to što je njime dosada urađeno 36 sentinel biopsija od kojih kod 17 žena sa karcinomom dojke, a ostalo su bili melanomi. Od tih 17 žena, samo kod dve je sentinel limfni nodus bio pozitivan dok su ostale sačuvale žlezde u pazuhu – kazao je dr Đorđević.

Foto: Privatna arhiva

Argumentujući značaj ove procedure, dr Đorđević objašnjava da  je bez ovakvog aparata,  jedini način utvrđivanja zahvaćenosti limfnih nodusa bila kompletna disekcija pazušne jame i patohistološka verifikacija. Nažalost, kod 30 posto pacijentkinja podvrgnutih ovoj intervenciji javlja se limfedem ruke, smanjuje senzitivnost kože  i dolazi do  smanjivanja pokretljivosti ruke. To je hronično stanje, ne postoji rešenje za njega, leče se samo simptomi, terapijom protiv bolova i bandažama ruke.

Zahvaljujući upravi UKC Niš i donatoru Rotari klubu Niš, niškim lekarima je omogućena i obuka za rad na ovom uređaju i to u Univerzitetskoj bolnici  AKH u Beču.

- Imali smo zadovoljstvo da učimo od najboljeg, gospodina Floriana Ficla, šefa odeljenja za hirurgiju dojke. Detekcija nodus sentinela je zlatni standard koji se primenjuje kako bi se pacijentkinji olakšalo lečenje a zadovoljio onkološki princip – objašnjava Đorđević.

Pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Instituta za onkologiju Vojvodine, ovaj aparat je dostupan u lečenju pacijenata sa juga Srbije na Klinici za Endokrinu hirurgiju i hirurgiju dojke kao i na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKC Niš.

Ako se uzme u obzir da našoj zdravstvenoj ustanovi gravitira skoro dva miliona ljudi, jasno je koliko je ovo bitno za sve njih naročito u kontekstu podataka da od karcinoma dojke svake godine u Srbiji oboli preko četiri hiljade žena, a i pojava melanoma je takođe u porastu.  – zaključuje Đorđević.

Dr Miodrag Đorđević specijalista je opšte hirurgije, koordinator za izvođenje sentinel procedure, asistent na Medicinskom fakultetu i doktor nauka, a njegov doktorat je baš iz oblasti karcinoma dojke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.