BEOGRAD JE PODLEDNJIH DEVET GODINA KONAČNO PONOVO POSTAO SRPSKI GRAD! Vesić: Politika negovanja kulture sećanja je Vučićeva politika

Danas je narodni poslanik, Goran Vesić, gostovao na televiziji Pink, gde je jedna od tema bila i promena imena i negovanje kulture sećanja godinama unazad u Beogradu

- Politika negovanja kulture sećanja je Vučićeva politika. Vučić je predložio da Stefan Nemanja dobije velelepni spomenik Beograda, da se deo obale Save nazove Obala jasenovačkih žrtava kao i da ulicu u našem gradu dobije srpski mučenik Ljuban Jednak. Podržavao je sve moje napore da ulicu dobiju žrtve ustaškog pokolja u Glini 1941. godine, da ulice dobiju i knez Pavle Karadjordjević, i princeza Olivera, i kneginja Julija, i kraljica Draga - rekao je Vesić i dodao:

- Imali smo jedan broj ulica koje nisu imale nikakve veze sa Srbijom i Beogradom, a s druge strane čak su se i zvale po imenima ljudi koji su radili protiv naše zemlje i mrzeli naš narod. Kada sam predložio da jednu od ulica nazovemo po Blagoju Joviću, atentatoru na Antu Pavelića, počela je orkestrirana hajka na mene ali ne u Zgrebu već u Beogradu. Niko u Zagrebu reč nije rekao protiv toga, niko nije želeli da bude protiv nekoga ko je ubio Antu Pavelića i da se javno stavlja na njegovu stranu. Zato ste ovde mogli da čujete od jednog dela javnosti u Beogradu da sam predložio da terorista dobije ulicu u našoj prestonici, čak je jedna profesorka istorije izjavila kako Ante Pavelić nikada nije bio pravosnažno osudjen, što apsolutno nije istina.  Ante Pavelić je bio pravosnažno osudjen u Kraljevini Jugoslaviji i to za atentat na kralja Aleksandra. Nikada neću zaboraviti šta mi je jedan moj prijatelj novinar rekao: “Fontanu na Slaviji će ti još i oprostiti ali ulicu Blagoja Jovića, neće nikada”. Mi smo zapravo dali ime ulici čoveku koji je smrtno ranio najvećeg zlotvora srpskog naroda. Da li možete da verujete da se oko toga vodila rasprava!?  Najveći napadi koji su vođeni protiv mene dok sam bio u gradu, jeste zato što je Beograd opet postao srpski grad.

- Ukinuli smo imena nekih ulica koje nikakve veze više nisu imali sa Beogradom, kao što je ulica Petra Zrinskog ili Mateje Gubca. Bivša Štrosmajerova ulica u Zemunu je sada ulica Kneza Pavla Karadjordjevića. Postoje još uvek gradovi u Srbiji koji imaju na primer Hrvatsku ulicu, što je bio slučaj u Borči do pre tri godine, mislim da to zaista nije primereno. Ili ulicu Gustava Krkleca koji je do aprila 1941. godine živeo u Beogradu pa je od 1941-44. živeo u Zemunu i radio u ustaškim novinama da bi se posle oslobodjenja Beograda vratio u stari deo grada kao da se ništa nije dogodilo - zaključio je Vesić.