DEDA ĐORĐE JE POSLEDNJI KROJAČ ZANATLIJA U UŽIČKOM KRAJU! I u devetoj deceniji života šije šajkače (FOTO)

Deda Đorđe R. Jokić je poslednji krojač zanatlija u užičkom kraju i sa svojih 88 godina bio je najstariji učesnik na Međunarodnom sajmu prirode i kulturnog nasleđa

Na svom štandu sa unukom je prodavao svoje ručne radove: šajkače, šubare, šapke normalne veličine, kao i sve to u minijaturi kao suvenire. 

Foto: Z.G.

- Nije mi teško da stojim ovde. Teško mi je što više nema pravih krojača zanatlija. Ja sam poslednji iz te stare garde. Kamo sreće da nas je deset ovde. A i ja ću još koju godinu, pa se plašim da će ovaj zanat da se zatreu Užicu – kaže deda Jokić, dok mu je za štandom gužva. 

Gledaju posetioci i potencijalni kupci šubare, gledaju šapke “Živojin Mišić”, značke na njima, ali su im najviše zanimljivi suveniri. 

- Ma, sve su tražili. A ovi suveniri su im bili najzanimljiviji. Voli narod te narodne simbole. „Lepa kapo moga oca, dede, pradede i čukundede, sa ponosom da te nosim i sa tobom se, šajkačo, ponosim. Kupite da tradiciju obnovite i sačuvate, hvala”, to mi piše u radnji – kaže Đorđe, koji još uvek vredno radi u svojoj zanatskoj radnji u zanatskom delu Užica, na Rakijskoj pijaci.

Foto: Z.G.

Kaže da je šio sve, i muška odela, ženske kostime, kapute…, a sada se preorijentisao samo na šajkače, šubare, đeneralsku šapku, za folklorce prsluk i čakšire, jer, kako kaže, ne može da konkuriše konfekciji. Ide on po vašarima, u Guči je propustio samo prvi Sabor trubača 1962. godine, redovan je na Rakijadi u Šljivovici, na Ravnoj Gori, u Beogradu… I nije čudo što njegove šajkače nose glave širom sveta od Evrope do Australije i Amerike, a suvenir šajkaču ima i predsednik Aleksandar Vučić.  

- Još uvek radim na mašini “pfaf”, koju sam pre pola veka polovnu doneo iz Pariza. Suveniri su 10 puta manje od normalne kape i nije lako savijati prste oko nje. Pravio sam po narudžbini i šajkače čiji je obim čitav metar. Sve ih šijem od vojničkog kangara sivomaslinaste boje ili crne čoje – priča vredni deda.

Foto: Z.G.

Đorđe se rodio u užičkom selu Kačer. 

- Otac me je prvo poslao na zanat u kovačnicu, ali mu je majstor rekao “da još mora leba da se najede da bi bio dovoljno jak za čekić”, pa me vratio kući. Posle godinu dana, u 14. godini, 1949. godine, krenuo sam na zanat za šnajdera u tadašnjoj Krojačkoj zadruzi. Posle dve godine, iako je po nekom pravilu bilo potrebno tri godine, položio sam ispit za kalfu, samostalno sašio sako. Tu sam radio celu deceniju. U to vreme je posao cvetao, sve dok ne dođe konfekcijska roba. Tada sam se preorijentisao na šajkače. A 1965. godine sam otišao kao turista u Pariz. I prvo sam potražio krojačku radnju. Pokazao sam majstoru šta znam i počnem kod njega da radim. Predlagao je da ostanem i za stalno za 500 franaka, ali ja hoću u Jugoslaviju. Sada razmišljam da sam ostao tamo imao bih penziju 1.000 evra, a ne 30.000 dinara – prebira stari krojač po sećanjima i priča da je završio i srednju Ekonomsku školu. 

Foto: Z.G.

U službi je proveo 31 godinu, ali krojački zanat nije napuštao. Svoje godišnje odmore od mesec dana i još mesec dana neplaćenog, koristio je da ode u Pariz i zaradi koji dinar više, kako bi završio kuću. Tako je radio 15 godina. Kada je 1994. godine otišao u penziju, otvorio je svoju krojačku radnju.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.