MLADA SRPKINJA NA MAJMUNSKOM OSTRVU ISTRAŽUJE ŽIVOT PRIMATA! Jovani se ostvario životni san, ona je budući doktor neuronauke! (FOTO)

Zrenjaninka Jovana Maksić, nakon studiranja u Šangaju, Pragu i Njujorku, u završnoj fazi odbrane doktorske disertacije iz oblasti neuronauke, na Majmunskom ostrvu u Portoriku istražuje zanimljivi svet ovih životinja poreklom iz Indije

Kada je nakon završenog drugog razreda gimnazije u rodnom Zrenjaninu, odlučila da se preseli u Beograd i školovanje i usavršavanje engleskog jezika nastavi u prestižnoj školi Ruđer Bošković u Beogradu, dvadesetsedmogodišnja Jovana Maksić, započela je željenu avanturu i ostvarenje životnog sna, da postane svetski priznati naučnik u oblasti neuro nauke, koja kao samostalna nauka, ne postoji u Srbiji.

Foto: Privatna arhiva

- Uspešno sam tokom škole savladala IB internacionalni program i to je bila odskočna daska za upis na Njujorški univerzitet u Šangaju  - započinje priču Jovana, koja je na ovom prestižnom univerzitetu u Kini, provela tri godine i završila osnovne studije, zatim jedan semestar nastavila u Pragu i godinu dana u Njujorku, uvodeći se u neuronauku, koja u Srbiji postoji samo u okviru neuromedicine i neurologije i ne egzistira kao samostalna naučna disciplina.

Foto: Privatna arhiva

Master studije sa velikim uspehom i reputacijom mladog, nadahnutog budućeg svetskog naučnika, završila je u Berlinu, praktični rad obavljajući u prestižnoj Šerite bolnici, a doktorat u Frankfurtu, na Ernst Štruman institutu, koji je deo Maks Plank sistema u oblasti istraživanja ove zanimljive nauke.

- Radila sam sa ljudima, miševima, pacovima, istraživala njihov mozak, u različitim stanjima i situacijama, ali želja me je gurala napred, ka ideji da radim sa primatima - nastavlja Zrenjaninka, koja će, kada uskoro stekne disertaciju, biti prvi doktor nauka u ovoj oblasti u istoriji grada na obalama Begeja.

Foto: Privatna arhiva

- Daleko sam od Begeja, ali šum ove pitome vode, kao i veliku podrška roditelja i brata, uvek su mi ogroman podsticaj - dodaje, uz napomenu da je nakon bezbroj sati izučavanja u laboratorijskim uslovima, ostvarila san, da kao budući doktor neuronauke, izučava ponašanje primata, malih majmuna, poreklom iz Indije, uz objašnjenje da je njihovo ponašanje u prirodnim uslovima, sasvim drugačije nego u laboratoriji, gde su uslovi simulirani i veštački.

Jovana, kako sama ponosno ističe, trenutno volontira kao deo tima velike studije koja se bavi ispitivanjem starenja majmuna, koji stare slično kao ljudi, imaju svoju specifičnu društvenu dinamiku i veoma su interesantan model za istraživanje.

Foto: Privatna arhiva

- Konkretno radim na prikupljanju biomarkera, koje šaljem u laboratoriju u Njujorku i zaista veoma mi je zanimljivo, svaki dan je neko novo, posebno istraživanje - ističe na kraju Jovana Maksić, napominjući da su Makaki majmuni, ustvari veoma slični ljudima i da uživa u istraživanjima njihove socijalne integracije i starenja.

Foto: Privatna arhiva

Santijago ostrvo majmuna

Svakodnevno, Jovana sa ekipom svojih kolega, uglavnom mladih naučnika iz celog sveta, ima petominutnu vožnju čamcem do ostrva, gde odmah, kada se iskrcaju, zakorači u čudesni i još nedovoljno istraženi svet divljih majmuna, koji se, kako kaže, ne razlikuju puno od ljudi.

Foto: Privatna arhiva

Malo ostrvo u Portoriku, Kajo Santijago, meka je brojnih svetskih istraživača, koji decenijama unazad posmatraju ponašanje majmuna, koje je iz Indije, jedan američki naučnik, početkom tridesetih godina prošlog veka, doneo na ovo idilično i u svetu poznato ostrvo.

Jovana, puna entuzijazma i očarana živopisnom prirodom i željom da dopre još dublje u oblasti neuro nauke, priprema dokrorat na temu ponašanja divljih majmuna u uslovima netaknute prirode, gde su im socijalna interakcija i kretanje mnogo slobodniji,u odnosu na laboratorijske uslove.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.