U LJUBAVI PRONAŠLA SNAGU DA ISTRAJE! Jelena je skoro slepa, vidi samo boje i od njih STVARA SVOJA UMETNIČKA DELA (FOTO)

Jelena Jakonić (35) iz Kikinde je kao šestonedeljna beba imala izliv krvi na mozak, a prognoze lekara da neće preživeti, na sreću, nisu se obistinile. Sada ova Kikinđanka kao slabovida, zahvaljujući drugoj operaciji, razlikuje samo boje i stvara prava umetnička dela koja su izložena u Narodnom muzeju

Jeleni je posle vrtića i prvog razreda u Školi za učenike oštećenog vida u Zemunu, kada je imala devet godina, otkazala pumpica koja joj je po rođenju ugrađena u mozgu, i bila je jedna od milion koji prežive drugu operaciju. Danas slika i stvara.

- To mi je emotivni spas, jer svaku emociju i doživljaj izražavam bojama. Vidim samo boje, a oblike samo u obrisima. Svoje emocije prenosim na blok papir. Ili kada slušam prirodu, pošto više slušam, prenosim svoje doživljaje. Radovi izloženi u muzeju odražavaju moje raspoloženje u poslednjih nekoliko meseci. Počela sam da slikam sa 16 godina-priča Jelena za Informer.

Foto: V.N.

Odmah po njenom rođenju nastala je kompikacija i sa šest nedelja imala je izliv krvi na mozak. Ugrađena joj je pumpica i deo mozga nedostaje, a doktori se čude kako i dalje živi-priča majka Željka.

- Nakon druge operacija kad je bila devetogodišnja devojčica, Jeleni se zdravstveno stanje naglo pogoršalo, a prognoze da će preživeti bile su sumorne. Jedini neurohirug koji se odvažio da je operiše, učinio je čudo. Zahvaljujući doktoru Aleksandru Milojeviću u novosadskom Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, Jelena stvara i u tome uživa.

Prognoze su bile poražavajuće, doktori su rekli da će umreti. Nisam imala šta da izgubim. Od tada nije potpuno slepa, iako joj je i dalje očno dno belo. Tada je počela da raznanje samo boje, a od 13 godina je prvi put videla žutu boju. „Vidim žuto, vidim žuto“- kaže Željka.

Foto: V.N.

 

- Kada je emotivno stabilna i bolje je osvetljenje, moja ćerka bolje vidi. Kada je imala tri godine, rekli su da je potpuno slepa. Međutim, postoje neki ostaci vida kojima ona razlikuje boje-dodaje Jelenina majka.

Jelena je nakon druge operacije završila Školu za osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju „6.oktobar“ u Kikindi. Na školskom krosu je čak trčala i osvojila četvrto mesto.

- Drugarica je nosila braon jaknu i samo sam pratila tu boju I stogla sam do cilja četvrta, odmah nakon te prijateljice. Imala sam pet iz fizičkog vaspitanja, bila sam presrećna-priča Jelena. Njeni radovi nastaju pastelima, voštanim bojama i flomasterima, a likovni umetnici su oduševljeni, bodre Jelenu da radi dalje. Izlagala je radove u Muzeju marginalne umetnosti u Jagodini i na regionalnoj izložbi „Srbija velikog srca“.

Foto: V.N.

Pored tri godine starijeg brata koji ima cerebralnu paralizu, prema rečima majke Željke, ljubav koju pruža deci i oni joj je uzvraćaju, jedini je izvor u kojem nalaze snagu da istraju.