DANAS SLAVIMO MIHOLJDAN! Na ovaj praznik jednu stvar nikako NE TREBA RADITI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao Miholjdan

Miholjdan je posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika.

Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu, Sveti Kirijak je skoro ceo život proveo u pustinji.

Bio je, kako uči hrišćanska crkva, moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih, ali je ceo život proveo bežeći od ljudske slave. Upokojio se 557. u 109. godini.

Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan.

Zaštitnik je moreplovaca. Održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije...

Narodna verovanja i običaji

Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto.

Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite, čistiti, usisavati i slično.

Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime. 

S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.