KAPA DOLE OVOJ HRABROJ DEVOJCI! Kaća radi u RUDNIKU i bez straha obavlja najrizičnije poslove! Ekipa Informera posetila Jamu - Ovako izgleda dan pod zemljom (FOTO)

Ekipa Informera posetila je Bor i provela dan sa mladom Katarinom Puškić (27), devojkom koja radi u rudniku. Kako izgleda posao rudara i odakle joj ideja da se bavi kako mnogi smatraju "muškim poslom" otkrila nam je upravo naša sagvornica

U želji da saznamo kako funcioniše život i rad rudara u samoj utrobi zemlje krenuli smo put rudnika "Jama"  najstarijeg koji u Boru postoji preko stotinu godina, a koji trenutno posluje u okviru kineske Kompanije Zi Đin Cooper.

Pitali smo se kakvi su to ljudi, kakvog su kova, a na sva pitanja odgovorila nam je nasmejana, vedra i raspoložena Katarina Puškić (27) koja nas je srdačno dočekala.

Foto: V.J.

Otkud interesovanje za rudnik

Katarina je Rudarski fakultet završila u Boru i kako kaže pradeda joj je bio rudar, pa je to i bio donekle razlog što se upustila u ovu avantruru na koju mnoge mlade dame ne bi ni pomisle.

Ona razume šta znači rudarski hleb koga zovu, hleb sa sedam kora. Odrastala je na njemu i školovala se donekle. Za ovaj posao se kako kaže, pripremala dugo i uspela je da sa tako malo godina, svega 27  postane čak i rukovodilac u Borskoj Jami sa 60 radnika.

- Ukazala mi se prilika da u Kompaniji  Zi Đin krenem sa radom kao praktikant odmah po završetku studija. I samo okružnje i spoznaja  da je Bor grad rudarstva i da tu ima perspektive, odredilo me je  u odabiru budućeg poziva. Trenutno sam rukovodilac u Jami a za posao sam se samoinicijativno prijavila. Iako je bilo prilike da radim na drugom mestu u rudniku, podzemna eksploataija rude mi je uvek bila inspiracijai i izazov. Trenutno rukovodim sa 60 radnika. Ima i starijih kolega i mlađih. Sada više nisam sama, imam i kolegiice. Odlično se uklapamo. Od starta sam se postavila više kao lider, a ne šef u izdavanju radnih zadataka. Zato me valjda svi prihvataju i ja nijih i tu smo kao jedna porodica - kaže nasmejana Kaća kojoj svakodnevni silazak u Jamu na više od 500 metara dubine po mračnim i ponegde osvetljenim horizontima  ne pada teško niti ima straha.

Foto: V.J.

Nije svejedno sići u dubinu zemlje

Katarina ističe da je svima u njenom okruženju čudno i da svi na njeno zanimanje gledaju kao na nešto strašno, međutim za nju ovo je posao iz snova

- Svima je ovo čudno i nekako svi ovo gledaju kao nešto strašno.Pogotovo za devojku. Međutim, ne. Ovo je za mene posao kao i svaki drugi koji bih jednako odgovorno radila sa rizikom ali sa ogromnom ljubavlju sa kojom upravo ovaj posao obavljam. I da nije tako, ne bi bilo ni kvaliteno ni dobro odrađeno. Naravo, ovde je nešto veći strah za naše najmilije, razumem brigu naših porodice zbog svakodnevne  neizvesnosti. Nije svejedno sići u dubinu zemlje , gde ima i vode, vlage , promaje, ali bože moj, adrnalin je veći kada ovako nešto radiš i na kraju kada znaš da je tvoj rezultat nemerljiv - napominje ponosno Katarina. 

U ogromnom tertnom liftu koji je bio naše prvo iskušenje, kojim smo se spuštali duboko u zemljino okno, upravljao je stariji udar kojem je ostalo još malo do penzije.

Nasmejan čovek, pokušavao je da nam razbije strah koji se video na mom licu najviše, ali za svog mladog šefa Karatarinu, imao je samo reči hvale i ponosa što će  u zasluženu penziju poneti  lepe utiske saradnje sa jednom mladom i vaspitanom devojkom, veoma hrabrom i vrednom, koju  smatra kao kćer. 

Hodale smo zajedno i razgovarale 15. horizontom Borske "Jame" na više od 500 metara duboko pod zemljom u kojoj priznaću, ni malo nije bilo svejedo za nas kojima je ovo prvi put i nadam se nezaboravno iskustvo a za našu mladu i veoma gostoprimljivu "domaćicu" inženjerku Puškić, uobičajno svakodnevo dešavanje.

Foto: V.J.

U kompletno radno odelo pa u jamu

Ovaj posao zahteva i radno odelo na koje je Kaća kako kaže navikla.

- Imam i ojačani pojas za kičmu. Ne smeta mi da hodam u gumenim čizmama, nosim šlem salampom, pa Bože moj, to je život i moj posao koji sam sama odabrala i jako želela.

Na naše pitanje kako funkcioniše bez mobilnog telefona bez kojeg mladi danas ne mogu da zamisle život, čini li je to nervoznom, da li je to u ovom poslu mana ili prednost ? Kaća se nasmejala…

- To je za mene velika prednost što ovde nema vremena za mobilni niti može da se koristi. Istina, ovde se čuje buka mašina, ali mirna sam, nema cimanja , gledanja u telefon, ništa me ne čini nervoznom. Nekako ima mesta gde je potpuna tišina i to me opušta - priča zadovoljno Kaća i napominje da bi svaka mlada devojka bez predrasuda i straha trebalo ako želi da se oproba u ovom poslu.

Foto: V.J.

- Jako sam zadovoljna i svoj posao ne bih menjala. I finansijski je isplativ.  Kako sa našim tako i sa Kineskim kolegama i predpostavljenima nemam nikakav problem, imam odličnu saradnju. Ovde imamo svoje odaje, gde možemo da odmorimo popijemo kafu, sada imam i koleginice i nađe se vemena i za ženske teme. Kad se završi radno vreme  postajem nešto drugo. Družim se sa drugaricama, kafić, izlasci , sve kao što je uobičajeno za jednu mladu osobu bez razlike od ostalih.

Foto: V.J.

Sestra veliki borac

Naša sagovrnica kaže da su roditelji veoma ponosni na nju i njenu mlađu sestru koja je vozač teškog kamiona.

- Moji su jako ponosni na mene, bilo je u početku više straha, ima ga i sada svakoga dana  ne mogu da kažem, ali navikli su. Moja mlađa sestra takođe je veliki borac u životu kao i ja. Ona je vozač teškog kamiona u Sloveniji - ističe Kaća, koja nam je kroz priču pokazala sve tajne podzemnog života.

Lepo smo se ispričale družile i na kraju nas je uz rudarski pozdrav "Srećno!"  i neizostavni osmeh ispratila, vrativši se da nastavi tamo gde je stala zbog nas.

Rudnik "Jama" u Boru napustili smo pomalo zbunjeni, oduševjeni, sa izmešanim emocijama. Istina, bez straha, kojeg je pri ulasku bilo priznaću prilično. Povratak iz Bora protekao je u razmišljanju šta smo sve doživeli, videli, saznali o ovim čeličnim ljudima, rudarima. Pokušavajući na sve načine  u glavi sve to lepo da spakujemo i složimo, jer ,bila je ovo prilika koja se ne propušta.

Bonus video: