E, SAD SMO SVE VIDELI! Čarobnu žitaricu sa Zlatara Milojko suši na NEOBIČAN NAČIN (FOTO)

U selu Štitkovo na obroncima Čemernice, Milojko Čkonjević uzgaja heljdu, a suši je na jedan veoma neobičan način - na asfaltu

Godinama unazad Milojko Čkonjević (65) iz sela Štitkovo, koje je smešteno između Čemernice, Javora i Zlatara, ortački uzgaja heljdu sa Živojinom Krsmanovićem iz Katića, od koje proizvode čuveno heljdino brašno.

Foto: B.I.

Zlatarski kraj je inače i poznat po ovoj žitarici, odmah posle zlatarskog sira i beloglavog orla. Nekada je skoro svako domaćinstvo imalo bar po njivu heljde, ali danas sa manjkom broja stanovnika manje je i useva. Još po koji planinac u ovim vrletima seje, žnje i prerađuje ovu čarobnu žitaricu.

Heljda se uvek seje pre Vidovdana, a žetva je obično krajem seprembra. Useve je vrlo važno "požeti" pre prvih slana, kako gorštaci u ovom kraju nazivaju rane jesenje mrazeve. Ako slana zatekne useve na imanju, oni smrzavaju i više nisu za upotrebu, baš iz tog razloga zlatarski poljoprivrednici na vreme organizuju žetvu.

Foto: B.I.

- Vrlo sam zadovoljan uzgajanjem heljde, jer bez puno rada oko obrađivanja uvek lepo zaradim. Pod heljdom imam zasejana dva hektara, a kad se godina pogodi dobra, bez grada, mogu da požnjem od tri ipo do pet tona - priča Čkonjević.

Ovaj poljoprivrednik heljdino brašno najviše prodaje turistima, koji u ovaj kraj najčešće dolaze tokom leta. Cena po kilogramu je 350 dinara, kupcima nije skupo, a Milojku taman da naplati uložen rad i napor. Heljdino brašno je najslađe kada se samelje pod točkom vodenice potočare i od njega domaćice naprave čuvenu heljdopitu. Nekada je ovo brašno smatrano sirotinjskom hranom, a danas su specijaliteti od heljde vrlo skupi u luksuznim restoranima.

Foto: B.I.

- Kada sam razmišljao šta da posejem na imanju, heljda je bila prvi i pravi izbor, jer je njoj i prirodno stanište na Zlataru -dodaje Milojko.

Vrlo je neobičan, ali prirodni način na koji Milojko suši heljdu. Umesto u guvnu ili na ponjavama, kako je se nekada radilo, on je džakove crne žitarice izručio na asfaltni plato između seoske crkve i kuća starih preko jednog veka.

Na mestu gde se na praznik Gospodjendan meštani okupljaju na sabor i uz trube igraju Užičko kolo, tokom jesenjih sunčanih dana tu se suši heljda, koja je nakon tri dana sušenja spremna za ambar.

Foto: B.I.

- Asfalt kojim gotovo da auta i da ne prolaze, lepo sam ga obrisao i oprao, a potom razredio heljdu. Noću je prekrivam folijom, koja propušta vazduh i ne potparava, da je ne bi orošavala jutarnja rosa - objašnjava Čkonjević.

U zlatarskim selima iz godine u godinu manji je broj stanovnika, a po rečima domaćina Milojka njegove prve komšije Milenko (93) i Slava(92), jedini su pritekli u pomoć kada je punio džakove heljdom.

Foto: B.I.

Heljda je inače jedinstvena žitarica, koja se zbog crne boje razlikuje od ostalih. Palačinci i pita od njegog brašna, u sastavu sa zlatarskim sirom i kajmakom osvajaju srca turistima.