E, SAD SMO SVE VIDELI! Čarobnu žitaricu sa Zlatara Milojko suši na NEOBIČAN NAČIN (FOTO)

U selu Štitkovo na obroncima Čemernice, Milojko Čkonjević uzgaja heljdu, a suši je na jedan veoma neobičan način - na asfaltu

Godinama unazad Milojko Čkonjević (65) iz sela Štitkovo, koje je smešteno između Čemernice, Javora i Zlatara, ortački uzgaja heljdu sa Živojinom Krsmanovićem iz Katića, od koje proizvode čuveno heljdino brašno.

Foto: B.I.

Zlatarski kraj je inače i poznat po ovoj žitarici, odmah posle zlatarskog sira i beloglavog orla. Nekada je skoro svako domaćinstvo imalo bar po njivu heljde, ali danas sa manjkom broja stanovnika manje je i useva. Još po koji planinac u ovim vrletima seje, žnje i prerađuje ovu čarobnu žitaricu.

Heljda se uvek seje pre Vidovdana, a žetva je obično krajem seprembra. Useve je vrlo važno "požeti" pre prvih slana, kako gorštaci u ovom kraju nazivaju rane jesenje mrazeve. Ako slana zatekne useve na imanju, oni smrzavaju i više nisu za upotrebu, baš iz tog razloga zlatarski poljoprivrednici na vreme organizuju žetvu.

Foto: B.I.

- Vrlo sam zadovoljan uzgajanjem heljde, jer bez puno rada oko obrađivanja uvek lepo zaradim. Pod heljdom imam zasejana dva hektara, a kad se godina pogodi dobra, bez grada, mogu da požnjem od tri ipo do pet tona - priča Čkonjević.

Ovaj poljoprivrednik heljdino brašno najviše prodaje turistima, koji u ovaj kraj najčešće dolaze tokom leta. Cena po kilogramu je 350 dinara, kupcima nije skupo, a Milojku taman da naplati uložen rad i napor. Heljdino brašno je najslađe kada se samelje pod točkom vodenice potočare i od njega domaćice naprave čuvenu heljdopitu. Nekada je ovo brašno smatrano sirotinjskom hranom, a danas su specijaliteti od heljde vrlo skupi u luksuznim restoranima.

Foto: B.I.

- Kada sam razmišljao šta da posejem na imanju, heljda je bila prvi i pravi izbor, jer je njoj i prirodno stanište na Zlataru -dodaje Milojko.

Vrlo je neobičan, ali prirodni način na koji Milojko suši heljdu. Umesto u guvnu ili na ponjavama, kako je se nekada radilo, on je džakove crne žitarice izručio na asfaltni plato između seoske crkve i kuća starih preko jednog veka.

Na mestu gde se na praznik Gospodjendan meštani okupljaju na sabor i uz trube igraju Užičko kolo, tokom jesenjih sunčanih dana tu se suši heljda, koja je nakon tri dana sušenja spremna za ambar.

Foto: B.I.

- Asfalt kojim gotovo da auta i da ne prolaze, lepo sam ga obrisao i oprao, a potom razredio heljdu. Noću je prekrivam folijom, koja propušta vazduh i ne potparava, da je ne bi orošavala jutarnja rosa - objašnjava Čkonjević.

U zlatarskim selima iz godine u godinu manji je broj stanovnika, a po rečima domaćina Milojka njegove prve komšije Milenko (93) i Slava(92), jedini su pritekli u pomoć kada je punio džakove heljdom.

Foto: B.I.

Heljda je inače jedinstvena žitarica, koja se zbog crne boje razlikuje od ostalih. Palačinci i pita od njegog brašna, u sastavu sa zlatarskim sirom i kajmakom osvajaju srca turistima.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.