SVE JE MANJE DOBRIH ODŽAČARA! Čisteći dimnjake majstor Steva je spasao mnogo života, kada bi se opet rodio ISTO BI RADIO (FOTO)

Povezivanje odžačara sa dobrom srećom i zdravljem, nije mit. U to nas je uverio jedini preostali odžačar u Bašaidu i okolini, Steva Felbab, koji, iako u penziji, već preko četrdeset godina i dalje čisti i osposobljava dimnjake za novu sezonu

Odžačar Steva doživeo je brojne avanture baveći se zanatom koji izumire, a najviše mu je drago što je čisteći dimnjake, kako kaže, spasao mnogo života.

Kada zagusti i dimnjak ne dimi, tu je odžačar Steva koji je jedini preostali školovani majstor u Kikindi. To znaju svi u Bašaidu, ali i okolnim selima, Iako se dobrim delom stanovništvo odlučuje za nove načine grejanja, mnoštvo je domaćinstava koji još koriste ogrev na čvrsto gorivo, najčešće na drva, zbog čega ovaj zanat još nije izumro.

Foto: V.N.

Nema više dimničara

Zanat nije, ali majstora gotovo da nema, a mladi nisu zainteresovani da se obuče. Majstor Steva je jedan od retkih preostalih odžačara, koji ovaj zanat čuva od zaborava. I danas je aktivan, i već preko četrdeset godina čisti i osposobljava dimnjake za novu sezonu. Nekada je morao i u školu da se posebno obuči za ovaj zanat.

- Nema više dimničara. Pre neki dan komšije su me zvale da im očistim dimnjak koji je bio zapušen. Otišao sam, uradio, nisam ni naplatio. Zanat sam izučio 1982. godine. Polagao sam Zaštitu na radu, od požara, a imao sam i Marksizam. To je bilo neko drugo vreme. Ljudi su odžačare jako poštovali, lepo su nas dočekivali. Kad u radimo posao, popijemo kafu, popričamo. Više toga nnema-priseća se Steva.

Opet da se rodi..bio bi odžačar

Pune 32 godine čistio je dimnjake velikih firmi i u domaćinstvima. Posao odžačara je težak, a Stevi je vremenom prerastao u ljubav. Kada bi se ponovo rodio, kaže, isto bi se bavio ovim zanatom I ne može sebe da zamisli u nekom drugom zanimanju, iako je veoma rizičan, Jer,
ko se boji visine, teško da može da ga radi.

Foto: V.N.

- Teško je biti odžačar. Nekada smo radili kotlove, prali ih od kiseline masnom sodom, potom cevovode, a vreme ne pita kad. Radilo se i zimi. To je prljav posao i rizičan, penješ se na velike visine. Čistili smo odžake i velikih firmi, ne samo u domaćinstvima.

Ipak, volim taj posao, a kad bih se ponovo rodio, ponovo bih bio dimničar-navodi naš sagovornik. Nije da nije hteo u penziju, i to posle odrađenog staža u Komunalnom, potom u Energetici, pa Toplani.. Majstor Steva je hteo, ali nije mu dao zakon, jer falilo mu je, ne godina staža, već godina života. Penzionisao se lane, kada je napunio 59 godina Kaže da je nekada u Kikindi bilo 22 odžačara, a danas ne mogu da se izbroje ni na prstima jedne ruke.

- Žalosno je što nema više dimničara. Da ostanu Kikinda i sva sela bez odžačara, to je nekada bilo nezamislivo. Nas dvadesetdvojica radili smo grad i svih devet sela, plus još dve mesne zajednice koje ne pripadaju Kikindi-Novo Miloševo i Bočar. Preostalo je danas još nekih mojih bivših kolega koje sam ja obučavao, ali oni nisu išli u školu za dimničara-priča majstor Steva.

Foto: V.N.

Spasao je mnoge živote

Oduvek se verovalo da je sreća videti dimničara, pa bi tako oni koji ga vide, štipnuli osobu
kraj sebe ili uhvatili se za dugme na odeći, a onda bi požeželi želju. Steva navodi da mu je
drago što njegova pojava izmami osmehe na licima. Bilo je tokom 32 godine radnog i 8 leta beneficiranog staža brojnih anegdota, kaže prisećajući se tog razdoblja njegovog života, s osmehom na licu.

- Kad smo išli ulicom, vikali su: “Eno odžačar!”, pa su se hvatali za dugme, bilo je svega. Recimo, kada majstori grade kuću nekome, a gazda im se zameri, dešavalo se da u odžak stave šešir, proseku ga, pa se zalepi za dimnjak. Kad odžačari gurnu četku, izađe, a na ogledalo se ne vidi. Dešavalo se da se ubaci guma u dimnjak, maler, cigla...- priseća se Steva.

I dan danas majstor seća se svake ulice u Kikindi u koju je kročio i čistio dimnjake, nekada jedan i 10 puta godišnje. I ne samo to, spasao je mnoge živote, pa su dimničari nekada imali i preventivnu zdravstvenu ulogu, zbog čega je prava šteta što ih više gotovo i nema.

- Spasio sam tokom godina rada mnogo života. Znam svaku kuću, išao sam jednom mesečno da čistim dimnjake i po Kikindi, ali i selima. Jednom se golub zaglavio u saću od bojlera, spasli smo tada život čoveku. Jednom smo otvorili vrata kuće, a zidovi su bili potpuno mokri. Kad sam pogledao, dimnjak je bio potpuno zapušen. I tada sam spasio nečiji život-priča odžačar.

Svojim dugogodišnjim radom i trudom majstor Steva se dokazao u svom poslu. Dodaje kako
mu se nikada niko od mlađih generacija nije javio sa željom da nauči ovaj zanat. Ipak, nada
se da će se u budućnosti pojaviti neko ko će želeti da nastavi tradiciju odžačara.

Foto: V.N.

Vlažno drvo stvara opasnu smolu

Mnogobrojne opasnosti dolaze od zapušenih odžaka, od situacija gde dim, odnosno veoma štetan ugljen-monoksid, kroz pukotine može ulaziti u stambeni prostor do vrlo mogućih, tzv. samozapaljenja koja se vrlo lako šire.

Majstor Steva posebno upozorava da loženje sirovih drva, koja se u ložištu moraju osušiti da bi gorela, izaziva brzo prljanje dimnjaka, zbog čega dolazi do stvaranja smole, zapušenja, pa i zapaljenja.