MARKO SLOMIO VRAT, PREŽIVEO DVE OPERACIJE, A ONDA STAO NA NOGE PONOVO! Četiri godine od stravične nesreće kada je autobus naleteo na voz!

Šesnaestogodišnji Marko Lazarević iz niškog sela Čokot, koji je teško povredjen 21. decembra kada je na autobus kojim je putovao u školu na pružnom prelazu u Donjem Medjurovu naleteo voz, posle petomesečnog bolničkog lečenja počeo je da hoda

Dečak je zadobio prelom vratnog pršljena zbog čega je nakon nezgode mogao da pomera samo tri prsta desne ruke, podneo dve teške operacije zahvaljujući kojima se skoro potpuno oporavio. Koliko je sreće imao, govori podatak da je epilog stravične nezgode osmoro mrtvih i više od dvadeset povredjenih ljudi, zbog čega je u toku sudjenje vozaču autobusa Milanu Zdravkoviću (32) kojem preti osam godina zatvora.

Marko kaže da tokom četiri meseca, koliko je bio potpuno vezan za postelju, nije gubio nadu da će se vratiti normalnom životu.

Foto: D.K.

- Čvrsto sam odlučio da prohodam, nisam hteo da odustanem od svega o čemu sam sanjao da ću uraditi u životu. Takodje, borio sam se i zbog svojih roditelja, naročito oca Radoslava koji je neprestano bio kraj mene. Priznajem da sam se razočarao kada sam prvi put počeo da hodam, mislio sam da će sve biti kao pre. Medjutim, izdala me je leva noga, u njoj i dalje nemam osećaj zbog čega hodam sa štakama ali se nadam da ću nakon rehabilitacije u Ribarskoj Banji na koju uskoro odlazim, biti mnogo bolje – priča šesnaestogodišnjak. Kaže da je mnogo sazreo, jer je preživeo veoma teške trenutke te da sada mnogo više ceni život.

- Znam da sam imao mnogo sreće, sećam se strahote koju sam video na mestu nesreće. Hodao sam desetak metara, pre nego što sam pao, ali te slike ne mogu da zaboravim, stalno sanjam nesreću i ljude koji su stradali. Mnogo mi je teško što je Lena Ilić preminula baš na dan kada sam ja izašao iz bolnice, nadao sam se da će se i ona oporaviti – kazuje Marko.

Markovi roditelji Jasmina i Radoslav preživeli su golgotu jer su i lekari bili oprezni u ocenama da li će im sin uopšte preživeti.

Foto: D.K.

- Nebojša Stojanović, Markov lekar kojem neću moći da se zahvalim dok sam živ, samo bi podigao ruke i govorio da je učinio sve što se moglo uraditi. Taj čovek je uradio čudo, Marku je bio slomljen sedmi pršljen, tri dela kosti su bila utisnuta u kičmenu moždinu zbog čega je bio nepokretan. Lekari su razmišljali šta da rade, pominjalo se da ga šalju u Beograd, bilo je predloga da mu se stave metalne pločice, ali je Stojanović odlučio da delom kosti sa desne noge zameni nedostajući deo pršljena. Imao je dve operacije, jedna je trajala pet a druga sedam sati, šesti i sedmi pršljen su mu fiksirani sa tri šrafa i rezultat je bio neverovatan. Srećni smo što ga opet vidimo na svojim nogama i što je opet sa nama znajući koliko je malo nedostajalo da ostanemo bez njega. Zahvalio bih se mnogo doktoru Stojanoviću, neurohirurgu Aleksandru Kostiću i celom osoblju Kliničkog centra, divnim medicinskim sestrama koje kad god ih sretnem pitaju za Marka. Takodje, zahvalan sam Ministarstvu zdravlja koje je omogućilo da Marko ode u Ribarsku Banju – kaže Radoslav.

- U stravičnoj saobraćajnoj nezgodi na licu mesta stradali su petnaestogodišnji Aleksa Dimitrijević iz Novog Sela, Danijela Stanković (48) iz Čokota i njen komšija Bogomir Lazić (75). Istog dana u bolnici teškim povredama podlegle su Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16), takodje iz ovog niškog sela.

Foto: D.K.

Osam dana nakon nesreće bitku za život izgubila je Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Medjurova, a 2. januara u bolnici je preminuo i Vlastimir Djordjević (65) iz istog mesta. Poslednja žrtva tragedije je šesnaestogodišnja Lena Ilić koja je preminula 17. maja od teških povreda glave.

Foto: Tanjug/D. Nikolić

Sudjenje Milanu Zdravkoviću biće nastavljeno 3. septembra do kada Infrastrukture Železnica Srbije treba da dostave dokumentaciju o bezbednosti pružnog prelaza na kojem je došlo do nezgode s obzirom na to su advokati odbrane doveli u pitanje ispunjenosti uslova za odvijanje saobraćaja na toj deonici. Takodje, saobraćajni veštak je ustanovio da je nesreći doprineo i mašinovodja Vladica Rakić jer se kretao brzinom od 64 kilometara na čas iako je trebao da smanji na najmanju moguću, i propustio da blagovremeno zvučnim signalom najavi prolazak voza.