SNEG JE SAD PAO, I NIKAD VIŠE? "Postaje sve ređi u našim krajevima i svake godine deluje da ga sve duže čekamo" - SLEDE NAM SVE TOPLIJE GODINE U SRBIJI

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da se u prognozama ne vidi prava zima ove godine, kao i da su probijeni temperaturni rekordi – 30. decembar i 1. januar bili su najtopliji ikada, a decembar najtopliji mesec u Beogradu od kada se vrše merenja

Ako se nastavi trend povećanja temperature, u naredne dve, tri godine proživećemo "najtopliju godinu ikada", upozorava Đurđević. Međutim, čak i takva godina će u budućnosti biti "jedna od najhladnijih" koju ćemo doživeti, jer nas čeka sve toplija klima, dodaje Đurđević.

Čuvena rečenica sneg je iznenadio putare, izgleda da će važiti i za planine, a ne samo za niže predele, kaže Vladimir Đurđević.

- Nažalost, sneg postaje sve ređi u našim krajevima i svake godine deluje da ga sve duže i duže čekamo. I ovih prethodnih godina je zaista bilo neuobičajeno u tom smislu, tako da i trenutno stanje je prilično neuobičajeno i nestandardno da u januaru nema tih akumulacija i ozbiljnijih količina snega - navodi Đurđević i dodaje da zbog toga trpi i zimska turistička sezona.

Ukazuje da će ovih dana biti nešto malo snega

- Biće do 30 centimetara možda maksimalno, a u nižim krajevima tek nekoliko centimetara snega koji će se zadržati nekoliko dana - dodaje.

Đurđević kaže da već za vikend možemo da očekujemo temperature oko 10 i iznad 10 stepeni, tako da posle ovog kratkog relativno zimskog vremena, ponovo ćemo biti u nekom toplijem režimu u narednih desetak dana.

Decembar u Beogradu najtopliji do sada

Ističe da se klima na planeti promenila, a ta promena se prvenstveno odnosi na to da je danas cela planeta u proseku toplija za 1,2 stepena nego u periodu pre početka Industrijske revolucije.

Ukazuje da je decembar u Beogradu bio najtopliji mesec do sada, kao i da je prosečna decembarska temperatura bila za oko četiri stepena viša od proseka.

- Gledana cela teritorija Srbije, ovo je bio drugi najtopliji decembar do sada - naglašava Đurđević.

Ističe i da su u zapadnoj, istočnoj, čak i u severnoj Evropi probijeni mnogi rekordi.

- Cela 2022. godina je bila najtoplija ikada izmerena i u Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj, a probijeni su rekordi za neke unutar mesečne rekorde kao što je maksimalna temperatura izmerena u decembru u nekim zemljama i to za pet do šest stepeni - navodi Đurđević.

Navodi i da je u Beogradu 30. decembar bio najtopliji do sada, kao i 1. januar, dok je 31. decembar izjednačio rekord sa 31. decembrom 2009. godine.

- Ove godine koje smatramo toplijima biće neke od najhladnijih godina u kojima smo živeli!

Navodi da širom planete imamo sve više rekorda

- Često se u poslednje vreme probijaju velike vrednosti, čak za po nekoliko stepeni. To je slika današnje klime. Nažalost, to će se nastaviti, tako da neke moje kolege se šale da će biti vest da je sneg pao i da treba da razumemo da ove godine koje smatramo toplijima biće neke od najhladnijih godina u kojima smo živeli. Kada budemo na sredini 21. veka, 2022. godina će biti jedna od nahladnijih godina koja se desila - upozorava Đurđević.

Naglašava da je jedini način da se sve zaustavi u granicama koje su prihvatljive prestanak korišćenja fosilnih goriva.

- Treba da prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas. Da prestanemo da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu i u tom smislu će se klima stabilizovati i ostaćemo u toplijem režimu, ali se on neće pogoršavati i nećemo ići ka sve toplijem - navodi.

"U naredne dve-tri godine proživećemo najtopliju godinu do sada"

Na pitanje postoje li prognoze kakva će biti ova godina, Đurđević kaže da nemaju procene za celu godinu.

- Ako se nastavi trend povećanja temperature u naredne tri godine će biti probijen rekord najtoplije godine ikada globalno. Trenutno to prvo mesto dele 2016. i 2020. godina, ali u naredne tri godine možemo skoro sigurno očekivati probijanje tog rekorda, odnosno proživećemo tu najtopliju godinu ikada - upozorava Đurđević.

Ipak, dodaje, to će biti jedna od najhladnijih godina koju ćemo doživeti, jer u budućnosti u periodu od 10 i 20 godina možemo očekivati još topliju klimu.

Kada je reč o kratkoročnijim prognozama, Đurđević navodi da se u njima ne vidi neka prava zima kod nas u zemlji.

- Dešavalo se 2012. i 2017. godine da je neki hladniji period bio na prelazu između januara i februara. Trenutno se u prognozama to ne vidi da će se desiti ove godine, ali to je možda najrizičniji period, tako da ako prođemo 10. februar bez nekih ozbiljnih zahlađenja, to bi značilo kraj zime koje ustvari skoro pa i da nije bilo - navodi Đurđević.

O kvalitetu vazduha: Treba da zasučemo rukave i da delamo

Govoreći o kvalitetu vazduha, kaže da ovih dana možemo da predahnemo, jer imamo kišu i pojačan vetar, kao i da su to jedini načini se pročisti vazduh.

- Sa druge strane, pre nekoliko nedelja naša vlada je usvojila taj možda već čuveni Program zaštite kvaliteta vazduha i u tom dokumentu iznete su vrlo zabrinjavajuće informacije, kao recimo da u Srbiji prerano umre oko 11.000 ljudi zbog lošeg kvaliteta vazduha ili da godišnje ima oko 20.000 bronhitisa kod dece od 6 do 12 godina iz istog razloga, ali su izneti i načini kako treba da rešimo ovaj problem i da je to moguće rešiti u relativno kratkom vremenskom roku od desetak godina s tim da bismo u naredne dve-tri godine mogli da vidimo značajna poboljšanja ukoliko zaista implementiramo mere koje se spominju u tom dokumentu - navodi Đurđević.

Naglašava da su mere relativno jednostavne i da ih nema tako puno

- Ali su konkretne u smislu da znamo da treba da se prvo regulišu emisije zagađujućih materija velikih industrijskih postrojenja i termoelektrana, da treba da se razmišlja o tome šta su individualna ložišta u smislu kvaliteta goriva koje naši građani koriste, uređaja koji se koriste za grejanje i na kraju podizanje energetske efikasnosti objekata u kojima žive da bismo trošili manje energije za zagrevanje - ukazuje Đurđević.

Navodi da treba voditi računa i o saobraćaju, kao i da postoje neke emisije koje su nepovoljne i dolaze iz poljoprivrede.

- U svakom slučaju u našoj zemlji postoji spisak koji je vrlo konkretan i ono čime treba da se bavimo je da što pre i što efikasnije implementiramo što veći broj tih mera kako bismo u naredne dve-tri godine videli neko poboljšanje - kaže Đurđević.

Ističe i da smo u nekim zemljama videli da je to moguće i kao primer navodi Kinu, koja je za pet godina uspela da za 50 odsto poboljša kvalitet vazduha u smislu koncentracije PM čestica.

- To je sve moguće, jednostavno treba da zasučemo rukave i da radimo na tome - zaključuje Đurđević.

Bonus video: