ZAŠTO SE SVEŠTENICIMA LJUBI RUKA!? Sigurno ste se 100 puta zapitali

Našli ste se u crkvi ili manastiru i pored vas prolazi sveštenik ili monah. Šta uraditi? Da li poljubiti ruku, reći “dobar dan” ili skrenuti pogled kako bi se izbegla neprijatna situacija? Razrešavamo ovu nedoumicu za vas

– Neće svaki vernik postupiti isto. Oni koji u crkvu odlaze da upale sveću i koji ne priznaju sveštenike i monahe verovatno će skrenuti pogled i izbeći susret. Možda će eventualno procediti jedno hladno “Dobar dan”.

Za njih su sveštenici zelenaši koji voze džipove i pljačkaju narod. Takvi vernici ni ne znaju šta znači blagoslov, a kamo li kako se pravilno uzima – počinje priču otac Nikolaj.

Oni drugi koji crkvu ne vide samo kao građevinu u kojoj se gledaju freske i pale sveće i koji prihvataju svešteno-monaštvo uzeće blagoslov. I tu upravo leži odgovor na pitanje – zašto se sveštenicima ljube ruke?

Čin ljubljenja ruke sveštenom licu je završni deo uzimanja blagoslova

– Blagoslov označava konkretan čin i radnju kojom se priziva blagodat Božija radi osvećenja lica i predmenta, kao i za otklanjanje svega što smeta spasenju vernih. DEjstvo blagodati se prostire kako na čoveka, tako i na predmete i sile oko njega – objašnjava otac Nikolaj.

Sveštenici i monasi su ti koji prosleđuju blagoslov vernicima. Prilikom traženja blagoslova, svešteniku i monahu bez obzira na čin nikada se ne persira već se najčešće kaže: “Oče blagoslovi”, “Vladiko Blagoslovi”, “Preosvećeni blagoslovi”… Dakle, nikad “blagoslovite”. Ovo pravilo isto važi i za bilo kakvu korespodenciju sa crkvom ili sveštenim licem.

Kada se nađete među sveštenicima ili monasima pa čak i episkopima (vladikama), blagoslov se uzima samo od jednog lica i to onog najstarijeg po činu. Kao izraz izuzetnog poštovanja, prilikom blagoslova se čini “mala metanija”, gest prilikom kog se osoba koja uzima blagoslov savija i dodiruje zemlju prstima.

Otac Nikolaj otkriva i još jednu čestu grešku mnogih vrenika – pogrešno je jednom rukom uhvatiti šaku sveštenika i prineti je usnama.

– Prilikom uzimanja blagoslova, šake se postavljaju kao i prilikom uzimanja nafore, unakresno, desna preko leve, a nakon što svešteno lice nacrta krsni znak u vazduhu i spusti ruku u vaše prekrštene šake, celiva mu se ruka. Celiv jeste poljubac koji u sebi ne sadrži elemente erosa. Ruka sveštenika u tom slučaju predstavlja nevidljivu ruku samog Hrista Spasitelja. Kako kaže sveti Jovan Zlatoust, “ne blagosilja čovek, već Bog njegovom rukom i jezikom”. To je jasno i iz sveštenikovih reči “Bog neka blagoslovi”, ističe sagovornik.

Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da oni čine slova IS HS, takozvani “Hristogram“, i to tako što kažiprst ostaje uspravan, čineći slovo I, srednji prst se savija u polukrug, čineći slovo S. Domali prst se ukršta sa palcem, čineći slovo H , i na kraju se i mali prst savija polukružno čineći još jedno slovo S.

Sa obe ruke ima pravo da blagosilja samo episkop, što se može videti na arhijerejskoj Liturgiji.

Vernik od sveštenika moli blagoslov, ali vernik ne daje svešteniku blagoslov koliko god da je vernik uticajan, poštovan i moćan čovek.

Od tri stepena sveštenstva – đakonskog, svešteničkog i arhijerejskog, blagoslov se traži od svešteničkog i arhijerejskog, ali ne i od đakonskog. Od monahinja se ne uzima blagoslov jer monahinje nemaju svetu Tajnu sveštenstva. Jedino se celiva ruka igumaniji manastira, ali samo iz poštovanja jer ni jedna monahinja pa ni igumanija nema mogućnost da daje blagoslov.

– Da li će u samom činu blagoslova sveštenik samo ovlaš nacrtati krsni znak u vazduhu i na brzinu blagosloviti ili će sa sveštenim strahom prizvati ime Božije, to zavisi od načina na koji se blagoslov traži, ali i od samog sveštenika ili monaha – zaključuje otac Nikolaj razgovor.

Bonus video: