ČEKAMO KRSTOVDAN, ŠTA TREBA DA URADIMO U PONOĆ, A ŠTA DA URADIMO U KUĆI!? Običaji se vezuju za narodno verovanje

Srpska pravoslavna crkva i vernici 18. januara obeležavaju veliki praznik – Zimski Krstovdan, dan strogog posta

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji je 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos. Mnogi Srbi ga slave kao svoju krsnu slavu.

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Praznuju se, zapravo, dva događaja, u vezi s Časnim krstom – pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja, jer se smatra da ova voda pomaže pri isceljenju duše i tela. Zbog toga svaki vernik čuva po jednu malu bočicu ove vode i koristi je samo u izuzetnim prilikama.

Po narodnim običajima na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato u našem jeziku postoji poslovica: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Takođe, prema verovanjima našeg naroda, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, jeli su ih sutradan, na Bogojavljenje.

Bonus video: