SRPSKI DOBROTVORI ZA DEVOJAČKU ŠKOLU ZAVEŠTALI 1.600 DUKATA! Ana i Kuzman Racković pre 200 godina, ceo imetak ULOŽILI U OBRAZOVANJE ŽENA!

Najbogatiji Kikinđani Ana i Kuzman Racković ceo imetak dali za obrazovanje žena, od njihovog novca izgrađena Devojačka škola.

Najbogatiji Kikinđani, supružnici Ana i Kuzman Racković, živeli su pre skoro 200 godina, a pored silnog imetka, najviše traga ostavili su svojom zaostavštinom i zalaganjem da Srpkinje steknu obrazovanje u 19. veku.

Malo je među ovdašnjim Kikinđanima poznato da su hodnicima i učionicama sadašnje Osnovne muzičke škole ,,Slobodan Malbaški” nekada davno pohodile učenice Devojačke škole, izgrađene velikodušnom zaostavštinom dva dobrotvora, zadužbinara, koji ne imajući svojih potomaka, odlučiše da ceo imetak ulože u obrazovanje žena.

On najpre advokat, pa senator, a potom i vrhovni sudija Velikokikindskog distrikta (od 1861. do 1863) koji je obrazovanje sticao po belom svetu, a ona uspešna preduzetnica u čijoj prodavnici su se kupovali proizvodi od najfinijeg porcelana i drugih ručnih radova.

Foto: printscreen

Oboje imućni, sa nepojmljivom biografijom za 19. vek čiji behu savremenici. Sudbina je htela da Kuzman ni sa prvom ženom Julijanom nema potomke, a nakon njene smrti zaljubio se u naočitu Anu, poreklom iz Bebe u rumunskom delu Banata. Pre nego što će zauvek sklopiti oči 7. novembra 1868. godine, Ana suprugu zavešta polovinu zajedničkog imetka da je ,,ostavi na žensku školu srpske pravoslavne veroispovesti u Kikindi”.

Nakon smrti plemenite supruge prihvatio je njenu želju i sa ostatkom imovine osnovao fond pod nazivom ,,Opšte polezno zavedenije Kuzmana i Ane Racković”.

Njih dvoje od zaborava sačuvali su istoričari Srđan Sivčev i Dragan Beleslić, profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u knjizi ,,Kuzman Racković-lik i delo”. Knjigu je izdao Klub istoričara, dok je njeno štampanje pomogla kikindska lokalna samouprava.

Obrazovali Srpkinje

Kuzman Racković (1790-1870) je u svom testamentu 29. januara 1869. odredio kako će se i u koje svrhe podeliti imovina, a sve u cilju što većeg broja školovanja
ženske dece.

- Fond je imao cilj da se školuju ženska deca, uzevši u obzir da obrazovanje žena u 19. veku nije bilo zastupljeno, naročito ne među Srbima. Bio je poznat kao veliki dobrotvor, borio se za nacionalna pitanja što je bilo veoma značajno za drugu polovinu 18. i 19. vek.

Foto: printscreen

To je bilo vreme nacionalnih ideja, s obzirom da su Srbi bili nacionalna manjina u Austrougarskoj. Kuzman se borio za poboljšanje uslova života u gradu, pružao je humanitarnu pomoć, pomagao je bolnici i trudio se da pomogne u razvoju Velike Kikinde. Ana je takođe poticala iz bogate porodice koja je bila povezana sa crkvenim velikodostojnicima.

Kasnije je bila aktivna i u političkom životu Kikinde-kaže Dragan Beleslić, profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i ističe da je pored poznatih kikindskih dobrotvora Melanije Gaičić i Đoke Radaka, ime Kuzmana i Ane Racković nepravedno zapostavljeno.

Zaveštali 1.600 dukata

- Rackovići su bili poznata porodica zadužbinara o kojoj se danas vrlo malo zna. Zaveštali su 1.600 dukata. 20 godina od osnivanja Fondacije, 1890. godine, počela je gradnja prve Više devojačke škole u Kikindi. Objekat je građen pet godina, a kasnije je u njemu bila ženska osnovna, pa državna škola.

Foto: V.N.

Nakon Drugog svetskog rata, poznata Rackovićeva Devojačka škola prestala je sa radom 1953. godine. Od tada se u njoj nalazi Osnovna muzička škola ,,Slobodan Malbaški”. U istorijskim spisima ostalo je zabeleženo da su stipendirali učenice slabijeg materijalnog stanja.

Samo podaci od 1905. do 1910. godine pokazuju da je 125 učenika na mesečnom nivou dobijalo 50 kruna, što je bilo sasvim dovoljno da pokrije troškove školovanja-rekao je istoričar Srđan Sivčev.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.