ONI SU BILI NAJPOZNATIJA PORODICA VELIKE KIKINDE! Iza ljubavne priče Emila i Ljubice, krije teška tragedija FAMILIJE BUDIŠIN (FOTO)

Slatka ljubavna šaputanja na mestu poznatom kao balkon Romea i Julije, nisu razmenjivali samo mladi ljubavnici u Veroni.

Na sličnoj terasi, ali u Kikindi, u prvoj polovini 20. veka, nežnost su jedno drugom upućivali i Emil Budišin, potomak jedne od najpoznatijih kikindskih porodica, i njegova supruga Ljubica.

Na to nas je podsetio unuk bogatog dede koji po njemu nosi ime, Emil Jović. Jedna velika kapija sa gvozdenom kvakom, a iznad balkon ,,Romea i Julije“. Ne postoji samo u Veroni.

Foto: V.N.

Ljubavna priča Emila i Lubice Budišin iz Kikinde, za razliku od italijanskih ljubavnika, ima srećan kraj. U braku su dobili dve ćerke, Olgu i Milanu. Elektroinženjer Emil Jović, Olgin sin, sa puno emocija podsetio je na romantično mesto koje se nalazi u samom centru Kikinde.

- Deda Emil i baba Ljubica živeli su u samom centru, na adresi koja sada nosi naziv Trg srpskih dobrovoljaca 32. Zidovi su visoki 5,5 metara. To je čuveni balkon Romea i Julije. Udovica Jovana Pačua je četrdesetih godina prošlog veka prodala mom dedi tu kuću, u strogom centru. U toj kuću su bila dva stana, jedan je kasnije pripao porodici Tomašev, a drugi mom dedi Emilu. U sastavu te zgrade postojao je i lokal koji je nacionalizovan 50-tih godina. Deda je imao dve ćerke, moju majku Olgu i tetku Milanu.

Tetka se preselila u Kruševac, a mama u Novi Sad. Kada su deda i baba preminuli stan je bio prazan i mi smo ga povremeno obilazili-priča Jović koji je na inicijativu majke Olge (82) kikindskom Narodnom muzeju poklonio prošle godine u maju četiri portreta.

Foto: V.N.

Na tri pojedinačna ženska i jednom grupnom muškom portretu iz 1875. godine nalaze se pojedini članovi najpoznatije i imućne familije Budišin. Tim povodom za vikend je organizovana izložba u Narodnom muzeju, koja sadrži i dva grupna portreta iz zbirke Galerije Matice srpske iz Novog Sada.

- Slike koje smo poklonili bile su u vlasništvu mog dede Emila i stajale su okačene u stanu gde se nalazi čuveni balkon Romea i Julije. Ta kuća nije oduzeta nacionalizacijom, a lokal jeste i puno hektara zemlje, koji su delom vraćeni. Mnogo je emocija koje me preplavljuju. Celo detinjstvo, svako leto provodio sam u Kikindi i ja sam u suštini Kikinđanin. Kad sam prelazio iz Bačke u Banat, osećao sam se kao da dolazim kući-seća se u emotivnoj ispovesti Jović.

I Emilovu majku Olgu Jović (82) za portrete vežu istovremeno lepa, ali i tužna sećanja. Kaže da je njihovo poklanjanje Narodnom muzeju bila najracionalnija odluka.

- U Muzeju će se slike najbolje čuvati. Mnogo predmeta i stvari propada vremenom, a nama je želja da i naši naslednici mogu da ih vide i da se sačuvaju od zaborava-navodi ona.

Foto: V.N.

Bližih članova ove porodice u Kikindi više nema, deo potomaka je preminuo, a ostali su davno potražili dom u drugim gradovima ili su rasuti po svetu. Nacionalizacijom imovine ostali su bez nekoliko hiljada hektara zemlje i velelepnih kuća. Do sada je vraćeno između 4.000 i 5.000 jutara zemlje.

Familija Budišin na stubu srama: Streljani zbog bogatstva

Priča počinje od Gavrila (Gavre) (1827-1895), značajnijeg predstavnika familije koji se nalazi na centralnom mestu grupnog portreta sa četvoricom sinova: Aleksandrom (Šandorom), Lazom, Georgijem (Đurom) i Dimitrijem (Mitom). Bili su bogati veleposednici, županijski i varoški predstavnici, ali i ,,akteri kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta“, zapisano je u arhivskim dokumentima.

Kikinđani su familiju Budišin uglavnom doživljavali sa strahopoštovanjem ili su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo. Majka Radmile Nikolajević Bogosavljev, Sofija Nikolajević, bila je ćerka Miloša i Darinke Budišin.

Foto: V.N.

- Mog dedu Šandora i njegovog rođenog brata Stevu Budišina komunisti su streljali 1945. godine pod optužbom da su veleposednici i neprijatelji države. Dobili smo njihovu rehabilitaciju restitucijom imanja koja su posedovali. Njihov jedini greh bio je što su bili bogati i živeli od svoje zemlje-rekla je Radmila Nikolajević Bogosavljev.

Gavrinog unuka Stevu Budišina komunisti su prvog optužili i streljali 1944. godine. Zajedno sa bratom od strica Jocom, između dva svetska rata, bio je najmoćniji čovek u Kikindi i aktivni član radikalne stranke. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura Budišin.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.