DARKO SE KONAČNO VRATIO KUĆI! Nakon 15 godina "rada" po belom svetu skućio se u rodnom kraju, njegov život je prava španska serija

Beloglavi sup iz klisure Uvca, poznat po imenu Darko, vratio se nakon 15 godina lutanja po celom svetu i našao dom sa svojom izabranicom u Specijalnom rezervatu prirode "Uvac".

Dugo je lutao, možda do Španije, gde je najveća populacija supova u Evropi, a možda je stigao i do Turske, Sirije, Izraela dokle su stigli naša Dobrila i Nejaki Uroš.

Na putovanjima je proširio vidike, ali je očigledno bio probirljiv i setio se stare ljubavi iz Uvca koja kod supova zaborava nema, jer jedinke ove migratorne vrste ostaju verne partneru. Vratio se sa rada u inostranstvu, napravio kuću, gnezdo u litici i uzeo devojku iz svog sela, sa kojom sada ima četvoro dece.

- Svaka od naših ptica ima svoju priču, a Darko ima pravu špansku seriju - duhovito komentariše Miljka Dučić, direktorka Specijalnog rezervata.

Darka je krajem prošlog leta uočio na hranilištu Manastirine fotograf Saša Preradović, član Fondacije za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda, koja je najviše učinila za spas beloglavih supova kada su se u Srbiji našli na pragu izumiranja.

Foto: RINA

- Zahvaljujući dobroj tehničkoj opremljenosti Saša je napravio snimak na kome se video broj na metalnom prstenu kojim je obeležen stari beloglavi sup, koga nije ranije viđao - objašnjava Dučićeva.

Nakon dobijenih fotografija usledilo je poređenje radi utvrđivanja identiteta beloglavog supa.

- Na osnovu poređenja u bazi podataka otkrili smo da je reč o Darku, prvom beloglavom supu iz Uvca koji je markiran! On je 2007. na svom prvom letu upao u Uvačko jezero, odakle je spasen i odnesen na oporavak kod našeg kolege pravnika Darka, po kome je i dobio ime - istakla je direktorka rezervata.

Tada još nije bilo prihvatilišta i volijera na Rastokama, gde se sada ukazuje prva pomoć pticama koje su povređene i ne mogu da se vrate u prirodu bez veterinarske pomoći ili odmora. Entuzijasti su spasavali i lečili supove u kućnim uslovima, što ih je još dublje povezalo sa divovskim letačima, čiji je raspon krila u proseku 2,8 metara.

- Darko je bio zdrava i živahna ptica i vraćen je u prirodu odmah posle prstenovanja i stavljanja krilne markice. Satelitskih odašiljača tada još nije bilo, a vragolanu je krilna markica vrlo rano otpala, pa nije bio lako uočljiv. Možemo samo da pustimo mašti na volju kada zamišljamo koje je sve krajeve posle obišao. Važno je da se vratio i postao ozbiljan čovek, pardon, beloglavi sup, da održava kuću na uvačkim liticama. Pošto je prosečan životni vek ovih ptica oko 25 godina, očekujemo da će dobiti još potomstva - zaključila je Miljka Dučić.