BILA JE ČUDO OD DETETA! Sa samo šest razreda osnovne škole, stihove sipa kao iz rukava - PRED NJENIM TALENTOM ZANEMEO I UČITELJ

Baka Milojka Đurović iz Jablanice, ima samo šest razreda osnovne škole, ali to je nije sprečilo da još od detinjstva piše pesme i to sa velikim uspehom.

Oštra misao i britka reč ono je što po svemu sudeći krasi žene koje žive u zlatiborskim selima. Milojka Đurović iz Jablanice, ima samo šest razreda osnovne škole, ali to je nije sprečilo da još od detinjstva piše pesme i to veoma uspešno. Njen talenat prvi je otkrio učitelj koji je ostao zapanjen kad je pročitao stihove na pisanoj ćirilici.

- Bila sam najbolji đak u razredu, ali u to vreme se ženska deca nisu preterano školovala, pa sam ja ostala sa šest razreda. Vrlo često sam učitelju odgovarala u stihovima, pa je on uvdeo moj talenat- kaže baka pesnik sa Zlatibora. 

Milojku nije sprečilo što je prekinula školovanje, već je nastavila da i dalje piše pesme i da praktično polupismena izda Zbirku pesama za decu.

- Pišem sve vrste pesama, ali najviše one za najmlađe. Izdala sam za njih jednu zbirsku pesama, prodato je skoro sve. A, meterijala imam još za jednu knjigu. Stihovi i inspiracija sami nadolaze. Sve što se dešava oko mene opisujem kroz stih. Međutim, znam da sastavim i ove moderne pesme za pevače, ali dosta sam opisivala i događaje iz našeg sela - rekla je Milojka.

Ona se priseća vremena kad su seljanima branili da vode stoku na ispašu, jer se proplanak pošumljavao. Ovaj događaj je bio inspiracija za pesmu koju ova planinka zna napamet.

- Jadan seljak, jadna mu života,  do kad više i ova sramota? Jadna krava po štali riče, je li gladna, šta se koga tiče? Šta će seljak žao mu je krave, potera je da joj nađe trave, kravu tera, a srce mu bije, tero bi je jadan, al ne smije - izrecitovala je Milojka bez problema ove stihove koje je pisala pre skoro 50 godina.

Mnoge pesme nastale su upravo na zlatiborskim pašnjacima i livadama na kojima je provela najveći deo svog života čuvajući krave i ovce, pa je tako opisala i sve lepote ove planinine.

- A da mi je umeti i znati moj Zlatibor opisati. A ko može na Zlatibor doći, a njegove lepote ne proći? Videti selo Šljivovicu, Šargansku osmicu, probati užičkoga kajmaka i pršut iz sela Mačkata. Mladi su grešku napravili, što su svoja sela napustili. Nema pesme i lepih devojaka, ni jeleka ni opanaka. Školska zvona ne čuju se više, na vratima – zatvoreno piše! - ponosno recituje baka Milojka.

Ovako je pesnikinja opisala svoj kraj, koji najviše voli a čija domaćinstva iz godine u godinu postaju sve praznija. Najviše pesama napiše tokom dugih zimskih meseci, kada je seoskih poslova upola manje nego preko leta. Za pesmu "Zabranjena zona" misli da bi bila pravi hit kada bi došla u prave ruke.

- Ti si moja zabranjena zona po kojoj se ne smije da se kreće. Ja sam čuvar što slobodno hoda, do tvog srca i do naše sreće. Ti si moja zabranjena zona u kojoj naša ljubav živi, zato niko nek ne pokuša ja sam zonu zauzeo prvi. Ti si moja zabrnjena zona, a u kojoj lozinka postoji, tudje neću, ali svoje ne dam i zato se nikog ne bojim - recituje samouka pesnikinja sa Zlatibora.

Da li se Milojki desila neka zabranjena ljubav, pa je ova pesma tako nastala nije želela da otkrije. Njene komšije takođe su zadivljene talentom koji poseduje, i često se iznenade kad ih umesto pozdrava na vratima dočeka sa stihovima.

- Ona to piše i sastavlja od kad znam za nju, ali ono što meni nije jasno kako ona u ovim godinama sve to zapamti i zna da nam izrecituje - izjavila je prva Milojkina komšinica Dunja Đurović.