PODIGAO ZADUŽBINU NAKON SMRTI SUPRUGE! Kako je nastala crkva Svetog Trifuna na padinama Košutnjaka - Osnivač imao samo jednu želju

Prema davnom predanju, ćerka rimskog cara Gordijana III bolovala je od tada nepoznate bolesti. Priča kaže da je iscelio Sveti Trifun, rođen u trećem veku n.e. u selu Kampsada, u antičkoj oblasti Frigiji.

U srpskom zapisu iz XVI veka Sveti Trifun se već spominje kao zaštitnik vinogradara. Postojali su i narodni običaji da se, kada je njegovo “slovo“, 14. februara, gleda u nebo i prognozira godina.

Foto: spc.rs

Kako je praznovanje ovog svetitelja poslednjih godina postalo veoma popularno, a kao rezultat podudarnosti sa globalnim praznikom “Dana ljubavi” (katolički Sveti Valentin), pojavilo se i pitanje – da li u Beogradu postoji nešto povezano sa Sv.Trifunom?

Odgovor je neobičan i ne previše poznat: da, crkva posvećena Svetom Trifunu nalazi se na – padinama Košutnjaka, odnosno, na Topčiderskom groblju.

Jedna od najstarijih nekropola u Beogradu, Topčidersko groblje je još 1986. godine proglašeno za kulturno dobro jer se na njemu nalazi dosta stilskih i umetničkih spomenika, kao i počivališta znamenitih ličnosti poput Arčibalda Rajsa i Isidore Sekulić.

Međutim, Topčidersko groblje nije mesto gde “obitava” samo večni počinak. Na zanimljiv način, u crkvi na ovom mestu, započinje život. Naime, u crkvi Svetog mučenika Trifuna, tj. u njenoj liturgijskoj zajednici se dosta parova upoznaje i, kasnije, stupa u brak. Zato se za nju kaže da je “živa” i da nije obična grobljanska bogomolja.

Foto: printscreen

Tako zanimljiva dešavanja imaju, izgleda, uzrok u načinu kako je crkva nastala.

Znameniti veletrgovac i veliki dobrotvor Nikola Spasić je na groblju podigao svoju zadužbinu 1903. godine kada mu je umrla druga supruga Stanka – Caja.

Bilo je to 5. januara, posle trideset godina zajedničkog života bez dece. Gospodin Spasić nije imao sreće ni sa prvom suprugom Leposavom – umrla je u dvadeset i sedmoj godini, posle nepunih sedam godina braka.

I tako je ovaj “nesrećnik u ljubavi” odlučio da sagradi crkvu, ne sluteći da će se u njoj odigrati mnoga lepa i plodnosna povezivanja budućih supružnika.

Spomen ploča Caji se nalazi sa desne strane, iznad ulaza u hram, a kod krsta pored ulaza je Spasićev oproštaj od Leposave. Sa leve strane crkve, na zapadnom zidu, stoji ploča koja pokazuje da je i ona tu sahranjena.

Sam Nikola Spasić je preminuo na Krfu 28. novembra 1916. godine, posle izbegličke golgote u Prvom svetskom ratu. Ekshumiran je iz grčke zemlje 4. aprila 1923. i prenet upravo u ovu topčidersku crkvu.

Foto: printscreen

Nikolina želja je bila da se dva puta godišnje, na dan njegove slave, Svetog Trifuna, i na datum njegove smrti, održava svečana liturgija.

Ova crkva-kapela u početku nije imala stalnog starešinu, već je bila metoh čukaričkoj crkvi. Osamostaliće se osamdesetih godina 20. veka zbog zalaganja sveštenika Milomira Cekovića.

Treba reći da je Nikola Spasić veštim poslovanjem stekao veliko imanje i bio je viđeni trgovac u beogradskoj čaršiji. Kada je kupio plac u Knez Mihailovoj 33 tu je 1889. godine podigao zgradu od koje je zarađivao više nego pristojno, danas čuvenu “Spasićevu zadužbinu“.

Živeo je povučeno, nije išao u kafane, čak retko i u šetnje. Iako je imao dosta novca, nije se previše luksuzirao, što su mu malograđani zamerali. Nažalost, ni sa jednom suprugom nije imao dece. Stanka – Caja mu je, pak, dosta pomogla da uveća bogatstvo.

Nakon njegove smrti imovina je ostala bez ovlašćenog staraoca jer je sve testamentom poklonio u dobrotvorne svrhe i Beogradu (Gradska bolnica, najveće zvono za Svetosavski hram) ali i kraju odakle mu je poticala familija (Prizren, Gračanica, Krupanj, Knjaževac).

Iz današnje perspektive pomalo neobično, ali u vreme početka vladavine komunizma, 1945. godine je, na prvi dan Božića, u Spasićevoj zadužbini u crkvi na Topčideru bila odslužena prva liturgija.

Već naredne godine na službu u crkvu Svetog Trifuna dolazi sveštenik Dejan Dejanović koji je brzo okupio zajednicu od preko dve hiljade vernika.

Foto: printscreen

Zajednica je postala, i dan danas je, kao velika porodica. Najsvečanije je baš 14. februara, kada se slavi Sveti Trifun i kada se održava svečana liturgija.

Crkva je u Beogradu postala poznata zato što se u njoj na druženjima posle službi upoznalo mnogo budućih parova. Inače, svi koji tamo odlaze se zovu “Kampsađani“, a crkva Kampsada, po rodnom mestu Svetog Trifuna.

U ovom hramu se, inače, kao svetinja čuva i ikona Vavedenja pred kojom se molio Sveti vladika Jovan, arhiepiskog Šangajski i San-Franciski.