"Bora Čorba i ja smo sa 17 ukrali veliku svotu novca kako bi kupili instrumente, izbacili su nas iz škole" Doktor Prle iz Čačka za Informer o avanturama sa poznatim rokerom!

Boru Đorđevića svi znaju kao rokera iz Čačka, ali ga malo ko poznaje kao dr Prvoslav Prle Savić, Čačanin sa kojim je prosvavljeni roker proveo detinjstvo i mladost. Zajedno su se udvarali devojkama, išli u prvu krađu i zasvirali i zapevali prve muzičke akorde.

Naš sagovornik, inače roker sastava Borinog prvog benda  "Hermelin", se priseća mladosti i vremena koje je proveo sa muzičkom legendom. Kaže da danas obojica evociraju uspomene na relaciji Čačak - Ljubljana, priželjkujući da se što pre sretnu, s pričom o mladosti kada je sve krenulo.

Foto: Privatna arhiva/I.M.

- Bora je bio dete iz ugledne čačanske porodice. Majka Nerandža je bila profesor književnosti, a otac Đoko koji je važio za vrlo strogog čoveka, civilno lice u vojnom delu fabrike Sloboda. Bora je od majke nasledio dar za poeziju i umetnost uopšte. U to vreme rokenrol je bio nešto od čega je čestit svet zazirao, plašeći se da ta muzika može da pokvari omladinu. Stoga i ne čudi što smo probe benda imali podalje od centra grada gde smo svi živeli, u šupi za drva ili u parku  - priseća se dr Prle, čuveni čačanski patolog.

Kako kaže, za Boru ima samo reči hvale. 

- Bora je uvek bio rečit, elokventan i lep mladić zbog čega je uvek imao prolaz kod devojaka, pa nam je svima bilo u interesu da budemo u njegovoj blizini. Udvarajući se devojkama poeziju je prosipao iz rukava, tako je pisao i pesme, s neverovatnom lakoćom i darom. Sećam se davnih šezdesetih kada smo pobedili na čačanskoj “Gitarijadi”, ime našeg benda su dopisali olovkom, nije nas bilo na plakatu, a pobedili smo zato što je Radomir Mihailović Točak tada svirao sa nama – kaže dr Prle.

Foto: Privatna arhiva/I.M.

Dodao je da on i Bora zaista zamalo glavu nisu izgubili zbog "Maršal-a", događaj koji je Bora godinama pominjao na svojim nastupima, sećajući se mladosti I života u gradu na Moravi.

- Svirali smo već dovoljno dugo na lošim instrumentima, imali improvizovano pojačalo I došli do zaključka da moramo nabaviti novu opremu ako mislimo da nastavimo da sviramo rok. Tada smo uradili jedno totalno neprihvatljivu stvar! Ukrali smo novac i kupili najsavremeniju opremu, pojačalo, gitare, šta sve ne… Jedne noći smo se ušinjali u kuću čačanskog “krompiraša” Đekića u Obilićevoj ulici. Na gomili je bilo toliko novca koliko mi u svom životu nikada očima nismo videli. Uzeli smo tačno onoliko koliko nam je bilo potrebno. Preko veza u Beogradu uspeli smo da kupimo instrumente, ali su nas brzo otkrili I izveli na sud. Naravno, isterali su nas iz Gimnazije, a novac smo morali da vratimo. Sećam se da je tada sudija kao okolnost pod kojom smo počinili prekršaj u presudi napisao “nezrele ličnosti povedene za muzikom”. Ja sam gimnaziju završio u Gornjem Milanovcu, a potom krenuo na studije medicine. Bora se sa porodicom preselio za Beograd, nastavio da se bavi muzikom, ali smo ostali prijatelji do danas – priča Prle, dodajući da su tada imali 17 godina.

Foto: Privatna arhiva/I.M.

Za svog saborca iz mladosti kaže da je oduvek mrzeo administraciju, čak je tek nedavno počeo da prima penziju, jer ga je mrzelo da prikupi papire. Novac mu nikada nije mnogo značio, ne vozi auto, čak ni bicikl, a od brojnih albuma koje je izdao u svojoj kući danas nema nijedan, jer ih je sve ispoklanjao.

Foto: Privatna arhiva/I.M.

- Mog prijatelja život nije mazio, mi u Čačku znamo da je on u Sloveniji danas srećan. Ali znamo da je u Čačku najsrećniji. I ako u ovom gradu danas nema rođaka, odlučili smo da mu ovim putem uputimo poziv da se vrati u rodni grad, ja sam spreman da njemu i suprizi obezbedim krov nad glavom i sve drugo što bude potrebno. Nekoliko puta sam mu ovu ideju pominjao, on je skromno odbijao, poslednji put kada sam mu predložio isto, ćutao je….nije odbio – kazuje Borin prijatelj dodajući da on nije sam u nameri da Boru ponovo skući u rodnom gradu, te da iza ove ideje stoji više Čačana.