DANAS NE ZNAMO NI GDE MU SE GROB NALAZI, A BEOGRAD JE OVAKO OTMEN ZAHVALJUJUĆI NJEMU! O čoveku koji je izgradio najlepša zdanja...

To što je Beograd iz “turske kasabe” za kratko vreme izrastao u evropski grad i između dva svetska rata važio za jednu od lepših prestonica u ovom delu sveta, uglavnom imamo da zahvalimo ovom čoveku! Iako je mnogo od njegovog rada srušeno, zaboravljeno i izgubljeno, ipak, ono što je ostalo - dovoljno je!

Postoje ljudi koji su lepotama svojih umetničkih dela zadužili ceo srpski narod. Jedan od takvih bio je i Aleksandar Bugarski, najznačajniji arhitekta svoga vremena u Srbiji i čovek koji je projektovao neka od najlepših zdanja u Beogradu.

Čovek koji je stvorio otmeni Beograd

Može se reći da je gospodin Bugarski glavni “krivac” za neka od najlepših zdanja srpske prestonice. Među njegovim delima nalaze se zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu, Stari dvor (Skupština grada Beograda), Dom društva Crvenog krsta, zgrada bivšeg Ministarstva prosvete (danas poznatija kao Dom Vukove zadužbine)…

Foto: NPB

Stari dvor, zgradu u duhu akademizma i s dekoracijom antičkog, renesansnog i baroknog porekla Aleksandar Bugarski je uradio na osnovu zamisli i prema uputstvima kralja Milana Obrenovića. Zdanje su prvobitno krasile i dve velike kupole sa pozlaćenim krunama na vrhu, ali je ono teško oštećeno u oba svetska rata pa današnji izgled Dvora samo delimično podseća na ono što je Bugarski zamislio iako je u osnovi zadržan prvobitni raspored i izgled.

Foto: Beoinfo

Narodno pozorište prvobitno je trebalo da se nalazi na Zelenom vencu, ali nakon što je taj projekat propao, za lokaciju je izabran današnji Trg republike. Bugarski je zgradu zamislio i projektovao kao reprezentativnu građevinu koja će opštim izgledom podsećati na čuveno milansko pozorište “La Scala-u”. Naročitu pažnju posvetio je oblikovanju fasade orijentisane prema trgu.

Zgrada je završena 1869. godine, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava, “Posmrtna slava kneza Mihaila”. Do danas je doživela nekoliko rekonstrukcija i proširena je, ali je i dalje reč o jednom od najlepših zdanja Beograda.

Današnji Dom Vukove zadužbine podigao je sudija Dimitrije Mita Golubović i prvo je bilo sedište ruskog carskog konzulata, a onda Zavod za srpsku ratnu siročad, da bi od 1879. godine u njemu bilo smešteno Ministarstvo prosvete.

Zgrada na adresi Kralja Milana broj 2 rekonstruisana je nekoliko puta, ali je i danas jedna od najstarijih u tom delu Beograda. Godine 1988. dodeljena je Vukovoj zadužbini na trajno korišćenje i upravljanje.

Pored ovih najznačajnijih dela bogatom opusu Aleksandra Bugarskog nalazi se još 126 javnih i privatnih zgrada. Za neke se i danas zna, nekih građevina više nema, a neke su izmenjene do neprepoznatljivosti.

Samo u Knez Mihailovoj ulici projektovao je desetak kuća za najuglednije Srbe svog vremena. Danas ih je ostalo manje od polovine, ali tu su zdanja na Zelenom vencu 14, Brankovoj 24… Aleksandar Bugarski je ukrasio i beogradsku Sabornu crkvu.

Foto: printscreen

Takođe, treba napomenuti da je Aleksandar Bugarski gradio i van Beograda. Projektovao je crkve u Loznici i Ritopeku, školu “Svetozar Marković” u Novom Sadu, Okružno načelstvo u Smederevu, kao i Verthajmove radničke kuće u Beču.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.