"IZNENADA ME JE NEŠTO PODIGLO SA ZEMLJE I SNAŽNO ODBACILO NEKOLIKO METARA!" Ovo je prava istina o vulkanskoj erupciji na Avali

Strahovita eksplozija uznemirila je 21. marta 1961. oko 16.15 stanovnike mirnih naselja u podnožju Avale.

U neposrednoj blizini školskog rudnika beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta, na mestu zvanom Crveni breg, gde se razdvajaju putevi za Mladenovac i Ripanj, došlo je do ogromne i razorne erupcije nepoznatog uzroka.

Tom prilikom poginule su tri osobe – Prvoslav Ilić, radnik iz Pinosave, njegova žena Milka i Živko Anasijević, čuvar skladišta, takođe iz Pinosave.
U istoj nesreći teško je povređeno još četvoro ljudi: Nestor Josimčević, službenik iz Beograda, penzioner Stevan Zajić, Srbislav Kuzmanović, moler i milicioner iz Belog Potoka Dobrivoje Velić.

Prema prvom izveštaju eksplozija se dogodila ispred kućice koja je služila kao skladište Državnog sekretarijata za poslove finansija SFRJ. U ruševinama kućice od koje su ostale samo rasprsle zidine iz kojih je izbijao plavičasti dim i mestimično plamen, pronađen je jedan potpuno izgoreo leš, dok su tridesetak metara odatle pronađena druga dva.

Foto: printskrin/youtube.com

Put od Beograda do Avale, kola Hitne pomoći prešla su za svega 12 minuta. Pod budnim okom vozača Ljube Jovanovića i Dobrivoja Đukanovića, prevalila su ovaj put u rekordnom vremenu.

Doktor Petar Živanović i dva bolničara za nepunih pet minuta pružili su pomoć četvorici teško povređenih i prevezli ih na Kliniku za plastičnu hirurgiju Vojno-medicinske akademije. Oni su transportovani specijalnim kolima koja su bila opremljena aparatima za veštačko disanje i transfuziju krvi.

Prema prvim glasinama koje su krenule da se šire odmah, na ovom mestu još od Drugog svetskog rata ostala je veća količina baruta, i nadležni su želeli da se to ukloni.

U te svrhe zaposleno je nekoliko radnika iz susednih sela da ovaj materijal prenesu i zakopaju. Za taj posao trebalo je da dobiju nagradu od 10.000 dinara. To se više isplatilo nego da se angažuju stručni ljudi – pirotehničari, koji bi naplatili nekoliko puta veću cenu. Nažalost, pokazalo se da je ovaj posao koštao mnogo više.

Foto: printskrin/youtube.com

Prema rečima lekara sa VMA, povređeni su imali ekstenzivne opekotine visokog stepena i njihova koža bila je oštećena čak 60 odsto.

– Kada su radnici preko materijala bacili prvu lopatu zemlje dogodila se strašna eksplozija. Bio sam okrenut leđima. Iznenada me je nešto podiglo sa zemlje i snažno odbacilo nekoliko metara – pričao je jedan od povređenih novinarima.

Komisija u kojoj su bili službenici SUP-a, istražni sudija, pirotehničari i inženjeri utvrdila je da je do tragedije došlo zbog nepažljivog rukovanja zapaljivim i eksplozivnim materijalom.

Ali, umesto baruta zaostalog iz rata, kako se nagađalo, ispostaviće se da se radilo se o rudi magnezijuma koja je trebalo da bude prebačena iz magacina u dve jame, pokrije zemljom i na taj način uništi.

Foto: printskrin/youtube.com

Ovaj materijal je još 1950. godine, tvrdili su, dopremljen kao ratni plen iz Beograda u blizinu rudnika olova i cinka na Crvenom bregu pod Avalom. Pošto je rudnik i zemljište oko njega pripadalo Rudarsko-geološkom fakultetu oni su odlučili da se reše ovog materijala.

Nekoliko radnika prenosilo je materijal u limenim kutijama od po 10 kilograma u jamu desetak metara od skladišta. Pošto je prebačeno oko 2.000 kilograma počelo je sa pokrivanjem zemljom, kako je i planirano. Odmah posle toga dogodila se eksplozija.

U skladištu napuštenog rudnika ležalo je 2,5 tone magnezijuma. Sekretarijat za finansije u čijem je bio vlasništvu dugo je pokušavao da ga proda, ali bezuspešno, pa su zato odlučili da ga unište.

Foto: printskrin/youtube.com

Josimčević i Zajić, koje je angažovao Sekretarijat za finansije, su otišli u komandu milicije u Belom Potoku, pokazali akt Sekretarijata i zatražili da im se odredi jedan milicioner "radi reda i bezbednosti". Sa njima je krenuo Dobrivoje Velić, rodom iz Prokuplja, otac troje male dece.

Posao je počeo tako što je stari Zajić ulazio u magacin, otvarao sanduke i kutije, odvajao džakove. Ostali su tovarili materijal i odnosili ga do rupa udaljenih desetak metara, dubine tri metra u koje su ga ubacivali kao krompir.

Dok su ga ubacivali on je počeo da gori, što je bilo sumnjivo milicioneru, ali su ga ostali ubeđivali da je prošao nekoliko komisija i da se ništa strašno neće dogoditi.

Foto: printskrin/youtube.com

Prošla su tri sata od početka rada kada je Milka Ilić ostala u skladištu da pomete ostatke magnezijuma i izveze poslednja kolica. Sve je delovalo kao da se posao uspešno privodi kraju. Ali, onda je buknula zaslepljujuća vatra i začula se strahovita eksplozija.

Rupe sa magnezijumom pretvorile su se u vulkane koji su nadaleko širili užarenu lavu. Nad mestom eksplozije razvila se užarena pečurka dima. Temperatura je dostigla 2.000 stepeni. Srušio se krov i Milka je ostala zatrpana pod ruševinama. Prvoslav i Živko goreli su kao buktinje i nije im bilo pomoći.

Milicioner Velić je od eksplozije odleteo nekoliko metara, ali čim je malo došao svesti ugasio je plamen sa svojih obrva i kose. U tom trenutku čuo je zapomaganje Josimčevića koji se valjao po suvoj travi i pokušavao da ugasi plamen koji mu je zahvatio odelo, ruke i kosu.

Foto: printskrin/youtube.com

Milocioner mu je pomogao i izmestio ga pedesetak metara od mesta nesreće. Kuzmanović je takođe ležao blizu rupe i dozivao u pomoć.

Dok su trajale detonacije uspeo je i njega da izvuče i skine mu odeću. Posle toga shvatio je da mora da pređe stotinak metara kako bi došao do telefona i pozove pomoć. Dobio je novu snagu otrčao i pozvao svoju stanicu milicije u Belom Potoku i naveo: "Eksplozija! Više povređenih! Zovite hitnu pomoć!".

Posle ovog poziva se onesvestio. Požar je i dalje besneo. U tom trenutku u pomoć su pritekli vojnici koji su videli plamen sa oko 300 metara udaljenosti i dotrčali. Vrlo brzo nakon toga pristigli su vatrogasci i hitna pomoć. Nažalost, za stradale iz Pinosave nije bilo spasa.