ZAŠTO SE KAŽE "TEŽAK KAO ZEMLJA"? Ovaj izraz potiče iz Banata - zbog jedne stvari neimari ovog kraja su i danas poznati

Ako vas put nanese u Kikindu, s koje god strane druma da prođete, dočekaće vas stare ciglane kao nemi svedoci jednog davno prošlog vremena. Bilo je to vreme u kojem je banatska zemlja mnogo obećavala, a od njene gline se pravila cigla umešana vrednim rukama ondašnjih neimara od koje su sagrađene mnoge raskošne građevine i kuće, i dan-danas postojane.

Ovo je priča o starim ciglanama koje ponosno uzdignute stoje pored puta i nakon nekoliko vekova
podsećaju da je od majke zemlje i sopstvenim radom sve moguće. Zahvaljujući njima, ostalo je u Banatu bogato arhitektonsko nasleđe koje svoj nastanak duguje izdašnoj banatskoj zemlji.

Na močvarnom tlu, isušivanjem i gradnjom kanala krajem 18. veka, dobijena je plodna crnica. Tako su pod austrougarskim uticajem, do tada kuće građene od naboja, čerpića i lepljene zemlje, zamenjene onim od pečene cigle i crepa.

Ciglane su proizvodile dve do tri hiljade komada cigala dnevno. U današnje vreme je 90 odsto kuća u Banatu sagrađeno od cigle. Kada su počele da se grade kuće od cigle, od čvrstog materijala, krajem veka su se u svakom selu otvarale ciglane. U Banatskom Velikom Selu su dve, pa u Ruskom Selu, u Kikindi, Iđošu, Sajanu, iza Bašaida, skoro u svakom selu-kaže Dušan Dejanac, picac i istoričar iz Kikinde.

Posao u ciglanama bio je mučan, iscrpljujuć, a banatska zemlja je mnogo davala, ali uzimala snagu pregaocima koji su danonoćno u njima radili. S toga je u Banatu uvrežen izraz "Težak kao zemlja", za onog čiju narav i karakter porede sa teškim radom na njivama i u ciglanama.

- Radnici u ciglanama su najpre danima kopali tu zemlju, a onda su ubacivali unutra i slamu i plevu i ko zna šta sve, kako bi se napravila samo jedna smesa koja je opet morala da "živi" nekoliko dana, a nakon toga je zalivali vodom, pa gazili. Jedan izuzetno mukotrpan posao -navodi Dragoljub Badrljica, kikindski hroničar.