MNOGI SE OVO PITAJU! Odakle zec u našim krajevima za Vaskršnji praznik?

Iako bi mnogo logičnije bilo da uz vaskršnja jaja “ide” i vaskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja “nosi” zec. Zašto?

Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa vaskrslim Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Vaskrsa, čak i u našim krajevima. Odakle on u čitavoj priči?

Zec koji nosi jaja?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “vaskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec. Naime, mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.

E sad, priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.

Zec koji donosi poklone

Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Foto: pixabay.com

Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj, nešto slično kao Deda Mraz.

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Vaskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.

Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka, što se može videti iz onovremenih čestitki i uskršnjih razglednica, proširio se i na ostale krajeve.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.