UKRAJINKA ANA KAŽE, SAMO NAM JE MIR POTREBAN: Važno je biti čovek, nije bitno da l' si Ukrajinac ili Rus! (FOTO)

Ukrajinka Ana Radovanović (37), rodom iz Marijupolja, odrasla je i živela u Kijevu, a već 11 godina njena adresa je Kragujevac, gde se se udala za Srbina i ostala ovde da živ

Njen novi dom posle deset godina doneo joj je sve, samo ne mir, jer brine za roditelje i brata koji su ostali u Kijevu. Ana je jedna od mnogobrojnih koji potiču iz ,,mešovitih“ brakova. Njen otac je Rus, a majka Ukrajinka, pa rat još teže podnosi, udaljena preko 2.000 kilometara od domovine i najmilijih.

Foto: V.N.

- Samo da se rat što pre završi. Jedino nam je mir potreban. Ja sam, da tako kažem, spoj dve kulture. Nikada nije bilo bitno ko je Ukrajinac, a ko Rus. Kao i u bivšoj Jugoslaviji, partneri su se birali na osnovu ljubavi. Važno je biti čovek, da li si Ukrajinac ili Rus, nije bitno. Moj otac se rodio u Rusiji i tamo odrastao, a u Kijevu je završio Vojnu akademiju. Tu je upoznao moju majku i ostao preko 40 godina, i to je njegov grad i njegova država. Mi smo u porodici svi pacifisti, protiv rata smo i bilo kakve invazije. Svi znamo da je ovaj, kao i svaki drugi rat politički. Ne treba da širimo mržnju. Samo želimo mir i ništa više-priča u emotivnoj ispovesti Ana za Informer.

Kaže da je zahvalna bogu što niko iz njene uže i šire familije nije nastradao. Mobilizacija u Ukrajini nastupila je 25. februara prošle godine, samo dan nakon početka sukoba. Sa roditeljima i mlađim bratom čuje se redovno putem interneta. Brat još nije pozvan da ratuje, a Ana se nada da ga takva sudbina nikada neće dočekati.

Foto: V.N.

- Zima je bila jako teška, nije bilo dovoljno struje i grejanja. Žao mi je što brat nema mogućnost da bira kako će da gradi svoj život. Teško mi je, jer je mlad. Ne može da izlazi iz Ukrajine, zato što ima 25 godina. Bilo koja majka i sestra ne bi volela da joj sin i brat ratuje, sigurno. Naravno, niko nije zaštićen, uvek nesreća može da se desi. Bitno je samo sreća da te prati, može uvek da se desi da budeš u pogrešnom trenutku na progrešnom mestu. Kijev je dosta zaštićen, ali ipak nije bezbedno mesto za život-kaže Ana puna strepnji i brige.

- Internet normalno funkcioniše, zaista Ukrajina nije postala odsečena od ovog sveta, i često se čujemo. Majka ima mogućnost da izlazi i ulazi u državu, pošto je žena. Otac takođe, jer je napunio 60 godina. Ipak, ne rade to još uvek, zbog brata-dodaje ova Ukrajinka, pod umetničkim imenom Kolbianova, koja je zaposlena kao scenograf u pozorištu ,,Joakim Vujić“, sadašnjem Knjaževsko-srpskom teatru.

Foto: V.N.

Sa sinom na Tucanijadi

Ana je sa devetogodišnjim sinom Oliverom posetila 33. ,,Tucanijadu“ u Mokrinu. Oboje su učestvovali na ovom Svetskom prvenstvu i tako obeležili Uskrs.

- Na proputovanju smo po Vojvodini za uskršnje praznike, a Mokrin nam je zadnja destinacija, nanajlepši način provodimo Uskrs. Oliver je ušao u finale takmičenja, nije pobedio, ali nam je srce puno što učestvujemo. Ja sam srećno izgubila na samom početku-kaže uz osmeh Ana

- Nisam do sada znala za ovu manifestaciju, videla sam na internetu da je mnogo zanimljivo i sada smo se sami uverili u to. U Ukrajini ne znam da ovako nešto postoji, ali mi mnogo pažnje posvećujemo takozvanim pisankama, tradiciji i umetnosti bojenju jaja raznim tehnikama, bojama i dezenima, pa čak postoji i Muzej pisanki u gradu Kolomija-priča naša sagovornica.