NARODNI LEK ZAŠTIĆEN ZAKONOM U SRBIJI! Obalama Fruške gore raste čudotvorna, mirišljava biljka neobičnog imena (FOTO)

U bukvalnom prevodu sa engleskog ova biljka se zove "slatka zastava". Da metafora bude još draža spomenućemo naše mile bake koje uvek imaju keca u rukavu kad je u pitanju "odbrana" zdravlja njihove unučadi. Nekada u te "odbrane" spada i borba sa komarcima.

Možda je nekome ove poznato, ali ova trska se koristila da bi se razbežali komarci, tako što se zapali njen suvi deo i maše kako bi se dimom rasterali isti, ali to nije njena jedina namena, što naše bake tada možda nisu znale.

Mahale su "zlatom" u sferi lekovitog bilja

Iđirot ili mirišljava trska (lat. Acorus) je jedini rod familije Acoraceae. Obuhvata 6 vrsta vodenih biljaka, od kojih kod nas raste vrsta Acorus calamus, piše vikipedija.

Poznata i kao vodeni božur, mirisav šaš, mirisna trska, mirisni koren, komuš, vodena sabljica. Čaj od korena iđirota se u narodnoj medicini koristio za odvikavanje od pušenja. U prirodi je u nestajanju, zbog intenzivnog korišćenja rizoma u farmaceutskoj industriji. U Srbiji je danas zaštićen zakonom.

U flori Fruške gore je prisutno oko 1500 vrsta, sa preko 40 biljaka zaštićenih kao strogozaštićene i zaštićene vrste Srbije.

Iz grupe reliktnih vrsta izdvajaju se tercijerni relikti: lovorasti jeremičak (Daphne laureola), kadivka (Kitaibelia vitifolia), zvončić (Campanula lingulata), pljevika (Cheilanthes marantae), a od kserotermnih relikata stepe, panonskih endema i subendema: tatarsko zelje (Crambe tataria), velika sasa (Pulsatilla vulgaris subsp. grandis), gorocvet (Adonis vernalis), babaluška (Sterbergia colchiciflora) i dr.

Foto: printscreen youtube

Posebno obeležje flore upotpunjuje preko 30 vrsta orhideja (Orchidacea), od kojih je 18 međunarodnog značaja.

Fruška gora je od 2005. godine uvrštena u međunarodna botanička značajna područja Centralne i Istočne Evrope (IPA).

Iđirot je svakako jedna od najlekovitijih vrsta sa Fruške gore

Ova lekovita aromatična biljka cveta od maja do avgusta, a može narasti do otprilike metar visine.

Cvetni grozd nalazi se na dnu stabljike i izdužen je, valjkast i ima vrlo guste cvetiće žutozelene boje. Podanak leži na dugom horizontalnom korenu i vrlo je razgranat te iz njega rastu dugi kopljasti listovi. U proleće ili kasnu jesen sabiremo podanak – njega je potrebno dobro isprati, prerezati i osušiti. Tako obrađen, iđirot se sprema na suvo mesto.

Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta.

Foto: wikipedia.org

Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.

Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme.

Obloge pripremljene od praha iđirota u spoju sa jakom rakijom lozovačom, koriste se kod raznih čireva, gihta i kostobolje.