NARODNI LEK ZAŠTIĆEN ZAKONOM U SRBIJI! Obalama Fruške gore raste čudotvorna, mirišljava biljka neobičnog imena (FOTO)

U bukvalnom prevodu sa engleskog ova biljka se zove "slatka zastava". Da metafora bude još draža spomenućemo naše mile bake koje uvek imaju keca u rukavu kad je u pitanju "odbrana" zdravlja njihove unučadi. Nekada u te "odbrane" spada i borba sa komarcima.

Možda je nekome ove poznato, ali ova trska se koristila da bi se razbežali komarci, tako što se zapali njen suvi deo i maše kako bi se dimom rasterali isti, ali to nije njena jedina namena, što naše bake tada možda nisu znale.

Mahale su "zlatom" u sferi lekovitog bilja

Iđirot ili mirišljava trska (lat. Acorus) je jedini rod familije Acoraceae. Obuhvata 6 vrsta vodenih biljaka, od kojih kod nas raste vrsta Acorus calamus, piše vikipedija.

Poznata i kao vodeni božur, mirisav šaš, mirisna trska, mirisni koren, komuš, vodena sabljica. Čaj od korena iđirota se u narodnoj medicini koristio za odvikavanje od pušenja. U prirodi je u nestajanju, zbog intenzivnog korišćenja rizoma u farmaceutskoj industriji. U Srbiji je danas zaštićen zakonom.

U flori Fruške gore je prisutno oko 1500 vrsta, sa preko 40 biljaka zaštićenih kao strogozaštićene i zaštićene vrste Srbije.

Iz grupe reliktnih vrsta izdvajaju se tercijerni relikti: lovorasti jeremičak (Daphne laureola), kadivka (Kitaibelia vitifolia), zvončić (Campanula lingulata), pljevika (Cheilanthes marantae), a od kserotermnih relikata stepe, panonskih endema i subendema: tatarsko zelje (Crambe tataria), velika sasa (Pulsatilla vulgaris subsp. grandis), gorocvet (Adonis vernalis), babaluška (Sterbergia colchiciflora) i dr.

Foto: printscreen youtube

Posebno obeležje flore upotpunjuje preko 30 vrsta orhideja (Orchidacea), od kojih je 18 međunarodnog značaja.

Fruška gora je od 2005. godine uvrštena u međunarodna botanička značajna područja Centralne i Istočne Evrope (IPA).

Iđirot je svakako jedna od najlekovitijih vrsta sa Fruške gore

Ova lekovita aromatična biljka cveta od maja do avgusta, a može narasti do otprilike metar visine.

Cvetni grozd nalazi se na dnu stabljike i izdužen je, valjkast i ima vrlo guste cvetiće žutozelene boje. Podanak leži na dugom horizontalnom korenu i vrlo je razgranat te iz njega rastu dugi kopljasti listovi. U proleće ili kasnu jesen sabiremo podanak – njega je potrebno dobro isprati, prerezati i osušiti. Tako obrađen, iđirot se sprema na suvo mesto.

Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta.

Foto: wikipedia.org

Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.

Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme.

Obloge pripremljene od praha iđirota u spoju sa jakom rakijom lozovačom, koriste se kod raznih čireva, gihta i kostobolje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.