NAREDNICA SRPSKE VOJSKE, HEROINA NATALIJA! Ratni put je vodio u najžešće borbe, ali nikad nije ostala bez vojničke sreće... 12 PUTA BILA RANJENA

Natalija Bjelajac je bila srpska heroina, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Rođena kao Antonija Javornik u Mariboru (13.05.1893 - Beograd, 16.08.1974), kasnije Natalija Bjelajac, u borbama je ranjena dvanaest puta i za ispoljenu hrabrost odlikovana isto toliko -dvanaest puta! Natalija je naša heroina i narednik srpske vojske u dva rata.

Rođena je na ovaj dan u tadašnjoj Austrougarskoj carevini, u porodici slovenačke nacionalnosti. Bila je pod velikim uticajem strica Martina, bivšeg poručnika austrougarske vojske sa službom u Bosni. Nezadovoljan stanjem u vojsci i državi, u kojoj se našao sticajem okolnosti, preko Drine prelazi u Srbiju i u srpsku vojsku. Priče strica o Srbiji i knjige koje je donosio pri posetama porodici u Mariboru, samo su još više podrgrejavali želju kod Antonije da krene za stricem. Posle završene osmogodišnje škole, posle dva neuspela pokušaja, kada su je nezadovoljni roditelji njenom odlukom vraćali, iz trećeg puta, ona je stigla u Kragujevac. U grad u kojem je službovao njen stric, kao kapetan srpske vojske u jedanaestom pešadijskom puku "Karađorđe". Po njenom svedočenju u knjizi "Žene-Solunci govore" Antonija Đurića, to je bilo 10. aprila 1912. godine.

Po početku Prvog balkanskog rata (8. oktobra 1912) Antonija Javornik prijavila se kao dobrovoljac i promenula je ime u Natalija Bjelajac. To je uradila brinući se za porodicu, koja je ostala u Mariboru. Dobila je zaduženje bolničara u pukovskoj bolnici 11. pešadijskog puka "Karađorđe". Sa tim pukom je učestvovala u oslobađanju Srbije od Turaka, pravcem Kosovo Polje, Kumanovo, Skoplje, pa preko Kosova i Metohije, Prizrena, planina severne Albanije prema Lješu, Kroji, Tirani, Draču i Skadru.

Drugi balkanski rat (29. jun – 10. avgust 1913) je bilo i prvo vatreno krštenje sad već Natalije Bjelajac, na položaju blizu Drenka i kote 550. Zbog iskazane hrabrosti u borbama dobila je i prvo odlikovanje medalju Miloš Obilić.

Ratni put je vodi u odbranu prestonice

Za Nataliju Prvi svetski rat je počeo borbama u okolini Šapca, u vreme Cerske bitke u kojoj je poginuo njen stric kapetan Martin Javornik. Sa prvim borbama dobila je i drugu medalju Miloš Obilić. Dalji ratni put je vodi u Beograd, gde je učestvovala u odbrani grada.

Bila je učesnik i svedok povlačenja vojske preko planina Crne Gore i Albanije, umiranja na ostrvima Krfu i Vido. Posle oporavka sa vojskom stigla je u Solun, na Solunski front, učestvovala u bitci na Kajmakčalanu, koja je vođena između 12. i 30. septembra 1916. godine. Posle pada Kajmakčalana, proboja Solunskog fronta i oslobađanja Bitolja, dobila je i najvrednije odlikovanje Karađorđevu zvezdu s mačevima.

Nikad nije ostala bez vojničke sreće

Vojnička sreća je i dalje pratila, uvek je bila tamo gde je bilo najteže i najkrvavije. Pored pomenutih odlikovanja Karađorđeve zvezde i dve medalje Miloš Obilić, Natalija Bjelajac je nosilac Albanske spomenice, Ordena belog orla, Medalje za vojničke vrline, Medalje za usluge kraljevskom domu, francuske Legije časti, viteškog reda petog stepena, što je najviše francusko državno odlikovanje i ruskog Ordena Svetog Jurja trećeg stepena.

Posle sklapanja primirja, posle deset godina, prvi put je posetila porodicu u Mariboru. Posle posete vratila se u Beograd, zaposlila se i živela skromnim životom.

- Mogla sam, kao dobrovoljac, da dobijem zemlju i kredit da izgradim kuću, ali ništa od toga nisam htela da iskoristim. Ličilo mi je to na neki trgovački odnos: ja otadžbini malo krvi, a meni otadžbina nadoknađuje zemljom, položajem, kućom, novcem... Nikako to nisam mogla. Ja sam se iz ljubavi tukla za slovenske narode, da zbace tuđinski jaram i žive u slozi, ljubavi i slobodi u jednoj državi. Kad sam skinula uniformu, nisam više ni odlikovanja stavljala na grudi. Čemu? Bilo, pa prošlo! Zaposlila sam se, živela skromio, povučeno... Jedino mi žao što nisam imala dece - rekla je o sebi ova srpska heroina.

Foto: zoutube printscreen

Na početku Drugog svetskog rata bila je uhapšena od strane Gestapoa i sprovedena u logor na Banjici.

Umrla na simboličan datum

Natalija nas je napustila 16. avgusta 1974. godine, u Beogradu, tačno na šesdesetogodišnjicu Cerske bitke!

Gotovo niko nije znao ko je, tako da su i stanovnici male ulice na kraju Marinkove bare malo su znali o njoj. Iz milošte su je zvali "Nana". A kad je umrla pobrinuli su se za sahranu, podigli skroman spomen i na njemu uklesali ove reči: "Narednik srpske vojske, Natalija Bjelajac..."

Sahranjena je na groblju Malom Mokrom Lugu...

- Nisu me na ovom putu potresli ranjenici, bilo ih je, neki su ostali doživotni invalidi. Nisu me potresli ni oni iscrpljujući marševi, ni ono žrtvovanje na bojištu, da se s vatrenog položaja izvuče ranjenik, potresla me je scena koju sam videla kad je bolnička četa stigla na Kosovo Polje. Vojnici polegli po zemlji i ljube je... Onda se svi mećusobno grle i ljube i govore kako se više od pet vekova čekalo na ovaj trenutak, kako je osvećeno Kosovo... Shvatila sam, od juna i Vidovdana 1389. do oktobra 1912. godine s kolena na koleno se živelo za ostvarenje tog sna, u radosti i žalosti govorilo se o Kosovu i evo, vojnici dočekali taj čas da proteraju Turke i oslobode Kosovo... Ispunili zavet mnogih generacija...

Foto: youtube printscreen

Natalija Bjelajac, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, ranjena dvanaest puta i odlikovana dvanaest puta!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.