ŠKOLOVAO JE VIŠE OD 800 UČENIKA I ZBOG NJIH NAUČIO VLAŠKI JEZIK! Rade je otišao iz Beograda u selo - Ovo je životna priča omiljenog učitelja iz Lazanice (FOTO/VIDEO)

Radojko Đorđević (83) rođen je u Beogradu, ali je već sa 22 godine otišao u selo Lazanica kako bi decu školovao i učio pravim životnim vrednostima. Omiljeni seoski učitelj Rade za Informer govori o svom životu, kao i o ljubavi koju mu je pružio život na selu.

U Holmoljskom, selu Laznica kod Žagubice nekada su učitelj i pop bili najučeniji i najcenjeniji ljudi. Jedan od njih je Beograđanin Radojko Rade Đorđević (83) koji je u selo Lazanica došao kada je imao svega 22 godine kao mlad učitelj. U nameri da odradi samo jednu godinu kao stipendista.

Učitelj Rade zaljubio se u ovo selo okruženo brdovitim vencem Prislopa i Konuna u čijem nastavku se prostire nekadašnje Rimsko nalazište sa ostacima rudnika bakra i zlata čiji su delovi rudarskog okna vidljivi i sada.

Danas ovaj učitelj starog kova je u devetoj deceniji britkog uma i fantastične memorije. Rade s ponosom ističe da je u ovom selu opismenio više od 800 đaka. Za većunu se i dan danas seća u kojoj klupi su sedeli, a zbog njih je naučio da perfekno govori vlaški jezik.

- U ove prelepe Homoljske predele netaknute prirode došao sam jako mlad iz potpuno drugog sveta. Urbane sredine, metropole u nameri da ću se zadržati samo godinu dana. Konkurs da se traže stipendisti u Žagubici te 1962. objavljen je u dnevenom listu Politika. To je uočila moja tadašnja profesorka Vera Pešić , inače majka poznate pozorišne glumice Stanislave Pešić i političarke Vesne Pešić i odmah mi predložila da konkurišem. Volele me je kao svoje dete, jer sam jako rano ostao bez majke. Poslao sam molbu, koju su mi sa potvrdnim odgovorom prosledili nakon samo tri dana.Tada sudbina počinje da piše moju životnu priču - za Informer govori omiljeni učitelj Rade.

Foto: v.j.

Oženio se mlad i brzo dobio troje dece, kako kaže naš sagovornik, čim je sa porodicom došao u selo odmah je zavoleo Lazanicu.

- Vrlo mlad sam se oženio. Moja prva supruga Nada koja mi je izrodila troje dece, inače Bosanka rodom, za mene se udala sa svojih 17 godina. Došli smo u ovo selo i odmah ga zavoleli. Tu su dobri i pitomi ljudi koji su nas prihvatili kao i mi njih. U školi u kojoj sam trebao da radim samo godinu dana, bilo je puno dece . Sećam se oko 750. Selo je imalo 5,5 hiljada ljudi, dok je centar Opštine, Žagubica, imala 3,5 hijada stanovnika manje. Laznica je tada bila drugo selo po veličini, odmah iza Azanje. Lepo se živelo. Jedini problem koji sam imao u početku bila je ta jezička barijera koju sam morao da premostim, kako bi mogao da radim. U dva odeljenja koja sam preuzeo tada brojala su 69 đaka od kojih ste mogli na prstima jedne ruke da nabrojite decu koja govore srpski jezik, pa sam tako zbog ostalih naučio vlaški - rekao je naš sagovornik.

Nakon isteka stažiranja, po pravilu za Radeta i njegovu porodicu sledio je povratak u Beograd, međutim, supruga Nada donela je odluku da ostanu u selu koje ih je očaralo.

- Nakon što je istekla godina rada, trebalo se vratiti u Beograd. Moja supruga Nada je tada presudila rekavši: "Rade ti idi ako želiš, ja ostajem ovde!". Skočio sam od sreće, jer se ni meni nije vraćalo. I tako smo ovde ostali. Ona je bila tada jedina osoba zbog koje sam ostao, ali i danas, jer je umrla vrlo mlada u svojoj 53 godini i ovde je sahranjena. Decu u Laznici sam jako zavoleo. Nisam bio samo učitelj, već sam predavao i ostale predmete usled nedostatka kadrova. Moja ljubav bila je muzika i ostala. Svirao sam violinu, frulu sa kojom se i dan danas družim. Deda mi je nekada bio čuveni gajdaš i dudučar, pa otuda i moja nasleđena ljubav prema muzici. Vodio sam i pripremao KUD u selu za takmičenja , kao i dramsku sekciju. Deca su volela od mene da uče, a svoje znanje sam im nesebično prenosio - seća se učitelj Rade.

Foto: printskrin

Sećanje na vremena kada su sela bila puna dece

Najveću tugu koju oseća omiljeni učitelj ovog kraja budi nostalgija. Naime, on se svakodnevno seća nekih lepših vremena kada su sela bila puna dece.

- Bilo je to vreme kada su porodice bile pune dece. Svuda se mogla čuti njihova graja. Pamtim da je u dve porodice bilo blizu dvadesetoro mališana. Svadbenih veselja u jednom danu po tri, a danas ne pamtim kada je bila neka svadba. Sve je pusto. Nema ljudi, jer je pečalba i odlazak za boljim životom uzela danak. Ostale su samo puste kuće, palate, okovane modernim ogradama mračne u kojim vlada neka čudna tišina. Nema ni dece više. Škola u Laznici ima svega 65 đaka danas, sasvim druga slika - sa setom podseća se starina.

Učitelja Radeta vrlo rado posećuju njegovi učenici. Popričaju sa njim, iskazuju svoje poštovanje za sve što je učinio za njih i time mu daju potvrdu da sve što je radio ima smisla i nije bilo uzalud. On i danas svoje umeće prenosi na njihove potomke. Tako smo ga zatekli ispred seoske prodavnice na klupici, omiljenom mestu na kojem se svakodnevno sa komšijama i prijateljima susreće. Tu se zbijaju šale , komentarišu dnevna zbivanja u selu, zemlji ali i svetu.

-Tako trošim svoje penzionerske dane. Ne žalim se. Dobro mi je. Penzija mi je tanka, al dugačka - u šali nam priča naš duhoviti sagovornik.

Radeta, pored mnogih, često posećuje bivši učenik Ljubiša Motrić, kao i komšija Dragutin Redžić koji kažu za ovog učitelja da se takav čovek dva puta ne rađa.

- Bio mi je učitelj od drugog razreda osnovne, pa kasnije do sedmog predavao matematiku i još neke predmete . Nikada se neće ponoviti i roditi neko kao naš učitelj Rade, on je živa legenda - kroz suze uz posebnu vrstu emocija o svom učitelju govori Ljubiša.

- Nikada nije ni zakoga ništa ružno rekao. Znamo se od kada je došao u Laznicu, komšije smo i za toliko godina njedna ružna reč nije pala. Svima je pomagao, svi ga ovde vole, poštuju i cene. Beograđanin čovek, pravi gospodin, a kao da je naš. I vlaški priča , šalimo se i često zasviramo frulu i odigramo po neko vlaško kolo ovde na klupici. Evo i omladinca uči - rekao je za Informer Dragutin.

Inače Rade Đorđević danas živi sa svojom drugom suprugom Venerom rodom iz Makedonije mirnim penzionerskim životom. Najviše vremena provode na placu na kojem ima vikendicu. Zanima se oko voćki imaju svoju baštu sa povrćem, uživaju u tišini i s vremena na vreme očekuju decu i unuke kojima je poklonio stan u Beogradu.

Jedina neostvarena želja učitelja Radeta je da će jednog dana i njegov sin da dođe u selo Lazanica i tako tradiciju. Kako čika Rade kaže u šali, Lazničani vele: "Ko se jednom napije vode sa vrela Mlave i kome vlajna dune usta, taj se nikada iz Homolja ne vraća!".