STRAŠNA TAJNA TAŠMAJDANSKOG PARKA! Mnogi šetači ni ne slute po čemu hodaju, a najstrašnija priča vezana je za JEDNO DETE

Mnogi šetači tašmajdanskog parka sigurno ni ne slute da se ispod njih krije neverovatna tajna glavnog grada. Šalitrena ili Tašmajdanska pećina, stara je između šest i osam miliona godina i za njeno nastajanje pobrinula se priroda. Ova pećina ima možda i najburniju istoriju od svih beogradskih i laguma.

Reč je o kompleksu od tri pećine, koje su međusobno povezane i koje su jedan od najvećih beogradskih turističkih potencijala. 

Poznata je bila još i Rimljanima, jer su iz nje vadili kamen za gradnju starog Singidunuma. Posle različitih smena naroda, do Tašmajdana stigli su i Turci, koji su zapravo i kumovali njegovom današnjem nazivu (Tašmajdan u prevodu znači rudnik kamena ili kamenolom).

Karađorđe je u pećinama ispod beogradskog parka imao štab kada je otimao grad od Turaka u Prvom srpskom ustanku. One su potom bile sklonište od austrougarskog bombardovanja grada u Prvom svetskom ratu, da bi u Drugom svetskom ratu nemački komandant Aleksandar Foler betonirao podove i uneo armirane betonske lukove.

Foto: printskrin/jutjub

Malo je onih koji znaju da je jedan od najlepših parkova u Beogradu bio Staro groblje –
Tu je počivala kompletna elita ondašnje Srbije, od Đure Jakšića, preko Josifa Pančića, pa nadalje. Centralni deo parka pripadao je pravoslavcima, bliže Takovskoj ulici sahranjivani su katolici i protestanti, a u okolini bašte restorana počivali su vojnici, utopljenici i samoubice. Ono je formalno preseljeno na teritoriju današnjeg Novog groblja, međutim, i danas ko dublje zakopa lopatom opet će tamo naći kosti.

Jedan deo groblja nije jednostavno preseljen. Survan je kroz rupu u zemlji pravo u pećinu ispod Tašmajdana. A onda je taj mrak godinama kasnije progutao još jednu žrtvu –

– Nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata, odlomio se deo gornjeg svoda ove pećine. Zemlja se bukvalno otvorila, a u mračne hodnike Tašmajdana upalo je, prema pričama, dete koje se tog trenutka igralo u parku iznad. Odlomljeni deo svoda još uvek se nalazi unutra, ali priča o detetu još uvek nije dokumentovana. Taj deo, iznad svoda pećine, danas je obezbeđen čvrstim čepom od armiranog betona – rekao je arheolog Rade Milić.

Foto: printskrin/jutjub

Pećina krije još jednu morbidnu praksu – studenti medicinskog fakulteta su posle Drugog svetskog rata saznali za kosti koje tu leže. Šunjali su se unutra i krali ih za vežbe. I zaista, sasvim je jasno da je pećina u stvari raka. Još uvek se u tavanicama pećine mogu naći zaglavljeni delovi ostataka mrtvačkih kovčega.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

DRAGOLJUB

pre 2 godine

Није гнерал Александар Фолер!! Већ А. Фон Лер. Па чак ни то није тачно! Он је био генерал Александар Лер; без титуле Фон! Која му се грешком, не знам зашто приписује? Поздрав.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari