DANAS SU PETROVSKE POKLADE Stari kažu da se na ovaj datum pozivaju i siromašni susedi i prijatelji, jer svi treba da se "omrse"! A pale se i lile

Danas se obeležavaju Petrovske poklade, dan kada se jede meso, a potom se posvećuje postu koji nastupa od ponedeljka.

Srpska pravoslvna crkva sutra slavi Petrovske poklade, koje se obeležavaju poslednji dan odnosno poslednje, trapave, nedelje pred početak petrovdanskog posta. Ove godine Petrovske poklade padaju u nedelju 11. juna.

Ova nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.

Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Petrovske poklade - zadnji dan kada se pre Petrovdana jede meso!

Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Foto: V.J.

Nedelja pred početak posta naziva se pokladna, odnosno trapava nedelja. Ova, koja je sada u toku, pokladna je nedelja Petrovskog posta i tokom nje u našem narodu postoje određena pravila i običaji.

Okupite porodicu i nahranite siromašne

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.

Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana.

Mladići i dečaci pale lile

Kao i kod drugih poklada, priprema se mrsna gozba, po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile. Lile su buktinje od osušene brezine ili trešnjine kore.

Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: "Lila gori žito rodi", ili "Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode". Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane. Veruje se da će ona kuća koja nagradi lilare, čitave godine biti od napretka!

Običaj je i da devojke skupe slamu na gomilu i zapale na seoskoj utrini. Tu potom dolaze lilari i ostala omladina, pa svi zajedno slave i vesele se igrajući oko vatre, a muškarci se takmiče u preskakanju plamena. Naravno, gozba je takođe propratni deo slavlja, zbog hrane koju su lilari sakupili u selu. Što se tiče drugih običaja pred Petrovski post, postoji pravilo u Istočnoj Srbiji prema kom se na pokladni dan nikako ne valja češljati, jer može "sva kosa opasti s glave".