Ova reka teče kroz 10 zemalja, ali je u Srbiji baš posebna! Znate li zašto? (FOTO)

Međunarodni dan Dunava obeležava se danas u 14 evropskih podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvencije o zaštiti ove reke. Svake godine se ističe koliko je važno da se reka štiti od zagađenja i apeluje na racionalnu upotrebu vodenih resursa.

Možda niste znali da u slivu ove reke živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.juna 1994. godine u Sofiji. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi.

Dunav protiče kroz 10 evropskih zemalja: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Po dužini je druga evropska reka, posle Volge u Rusiji. Jedina je reka na kojoj se nalazi čak četiri glavna grada, a to su Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Sa svojih 2.888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, i na svom putu prima Dravu, Tisu, Savu, Tamiš, Moravu, Neru, Timok...

Zanimljivo je da je od 10 evropskih zemalja kroz koje protiče, Dunav u Srbiji najširi, najuži i najdublji, kao i da protiče kroz Đerdapsku klisuru, najdužu klisuru u Evropi.

Foto: S. K.

 

Pred sam ulazak u Đerdapsku klisuru njegova širina prelazi neverovatnih 6,5 kilometara. U istoj klisuri je i najdublji, oko 90 metara, ali i najuži, jer se sužava na manje od 150 metara.

U Srbiji je i jedna od deset najvećih brana na svetu nalazi na Dunavi - Hidroelektrana Đerdap.

Dunav je vekovima je bio glavna plovna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka evropske civilizacije. Pored Dunava u Srbiji se nalaze svedoci burne istorije kao što su tvrđava u Baču, zatim Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir i Trajanova tabla.

Povodom Međunarodnog dana Dunava danas će u gradovima širom Srbije pored ove reke biti održane mnogobrojne manifestacije.

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.