Ma da li je moguće? Ovde preko mosta idu i četvoronoške! (FOTO)

Bojan Pavlović (47) i njegova nepokretna majka Slobodanka (78) iz kuršumlijskog sela Pačarađa žive odsečeni od sveta, jer je pešački most kojim su stizali do puta ka gradu, odnela Toplica. Mole opštinu da im pomogne da izgrade iole normalnu ćupriju preko vode, a ujedno i Boga da im ne šalje kišu, pošto će reka odneti i ovo što imaju.

Njihovo selo nalazi se u blizini Lukovske Banje a zaseok u kojem žive i imanje udaljeno je od tog asfaltiranog puta svega stotinak metara. Ipak, kako više nema pešačkog mosta, nema ni prelaska preko Toplice. Kumili su i molili nadležne da im poprave taj most, ali za sada nema odgovora. Kao alternativu imaju šumski put koji je na deset kilometara od njihove kuće, ali je i on gotovo neupotrebljiv.

Oni nisu socijalni slučajevi, imaju stoku, Bojan vredno radi na svom imanju, ali im je u januaru voda odnela most i od tada su odsečeni od sveta.

Umesto mosta ostale su dve šine i nekoliko dasaka koje samo bauljanjem, mogu da pređu.

- Molim već mesecima da se samo ovaj most popravi, da mogu majku, kada joj pozli da prenesem

preko njega, jer Hitna ne može da dođe do nas. Preko ovog mosta nam je put na stotinak metara i on nam život znači- jada nam se Bojan.

 

 

Objašnjava da je pre nepunih mesec dana njegova majka doživela šlog i jedva su uspeli nekako da joj ukažu pomoć. Od tada je nepokretna. Nedavno mu je preminuo stric Milomir, a iz bolnice nisu
mogli da ga dovedu kući, kako običaji nalažu, već su ga direktno prevezli na seosko groblje.

- Ne razumem koji je razlog što se ovako ponašaju i što nam ne omoguće vezu sa svetom. Na ovoj
našoj strani su i imanja, njive mnogih komšija koji ne mogu da priđu i obrađuju ih. Eto, žale se da se sela prazne, a istina je da nemamo osnovne uslove za život. Kako ću ja, ako se majci ne daj bože pogorša stanje - očajan je Bojan.

I dok bauljajući sa par namirnica u kesi prelazi razrušen most, objašnjava nam da su ih nedavne poplave potpuno odsekle od sveta punih petnaest dana.

- Sreća pa imamo osnovnih namirnica u rezervi, mislim na brašno, so, a i našu stoku, inače ne bismo preživeli. Ni sa stokom ne znam šta ću, telci su mi prerasli, hteo sam da ih prodam, ali niko nije mogao da dođe da ih pogleda i kupi - kaže naš sagovornik.

Vredan je on domaćin, ima oko 50 ovaca, šest krava, pedesetak košnica sa pčelama, kupinjak i sve to uredno održava i od toga živi. Poslednjih gotovo šest meseci prepušten je na milost i nemilost vremena i prilika.

I dok strahuje za majku, koja je vezana za postelju i ne može da ustane, i dalje se nada da će neko
čuti njegov apel i molbu.