Superćelijskih oluja bilo i pre jednog veka! Knežev: Tada se zvalo ovako!

Posle nezapamćene tzv .superćelijske oluje koja je prošle sedmice u dva navrata žestoko pogodila Novi Sad, na društvenim mrežama i pojedinim medijima pojavili su se mnogi teoretičari zavera, koji tvrde da je sve veštački izazvano.

Za super - mega oluje najčešće optužuju tzv. sistem HAARP, koji su stvorili vojni stručnjaci iz SAD, ali smatraju i da su druge velike sile igraju Boga i pokušavaju da kontrolišu vreme.

Međutim, poznati istraživač prošlosti Novog Sada Zoran Knežev je podelio na svom FB profilu zanimljiv tekst koji sprema za Gradsku biblioteku u Novom Sadu. Naime, Knežev je pod nazivom“ Zapisi novosadskih hroničara“ naaveo zanimljive podatke o letnjim nepogodima iz davne 1928. godine.  

- Leto 1928. godine bilo je neuobičajeno toplo i bez kiše. Vrućine su bile neizdržive, naročito u julu i avgustu kada se živa često penjala u hladu na 39 stepeni. Naravno, obale Dunava, pogotovo čuvenog Štranda bile su preplavlјene kupačima. Toga leta, u avgustu, u dva maha besnela je oluja koja je trajala više od jednog časa i imala je razmere pravog orkana – naveli su tadašnji hroničari u zapisima koje je pronašao Knežev.

Foto: Privatna arhiva

Dalje se navodi da je prva oluja počela  popodne oko 18 časova 2. avgusta, na Svetog Iliju. 

- Pod naletima vetra polaznici su posrtali, a slabiji i padali. Orkan je čupao drveće iz korena i obarao drvorede kao od šale. S kuća su leteli crepovi i rušili se dimnjaci. Još gore su prošli oni koji su se zatekli u parkovima, gde je oluja načinila pravu pustoš. Ali najveću uzbunu izazvala je oluja na plažama koje su tog popodneva bile pune kupača. Na prepunom Štrandu je nastala velika panika, jer su svi poleteli da se zaštite od snažnih naleta vetra.  Poluobučeni lјudi pojurili su do Trčike, malog voza koji je u to vreme prevozio putnike do plaže. Mnogi su se gurali da uđu u voz i da se sklone na sigurnije mesto. Najgore su prošli oni koji su se zatekli u vodi ili čamcima – navode novosadski hroničari tog vemena i dodaju:

Iz vode se čulo zapomaganje kupača koji su se borili sa snažnim talasima, a veslači su činili najveće napore da se spasu, veslajući na jednu ili drugu obalu. Međutim, u talasima Dunava našli su smrt jedan vojnik i jedan Bečlija, koji je bio u gostima u Novom Sadu. U poslednjem momentu je izvučena iz vode jedna Novosađanka sa svojom ćerkom.

Međutim, tu nije bio kraj vremenskim nepogodama tog leta.

Foto: S. Kostić

- Poslednjeg dana avgusta ponovo je besnela oluja, slična prvoj. Na grad se sručila kiša, koja je poplavila mnoge ulice. Na Dunavu orkan je zahvatio jednu bečku lađu, koja je plovila za Beograd, i kao orahovu lјusku je okretao tako veliki brod na vodi. Na obali Dunava bilo je žensko kupatilo sa kabinama i malim drvenim bazenom. Oluja je otrgla više kabina u kojima se nalazilo sedam žena sa troje dece. Vodena matica je nosila niz Dunav kabine u kojima je nastala panika. Pod udarcima vetra neke kabine su se srušile, ali srećom nikog nisu povredile. Ribari u čamcima uspeli su da iz kabina spasu žene i decu, a samo kupatilo voda je nosila čak do Slankamena – opis je strahote izazvane ćudima prirode s kraja treće decenije prošlog veka u Novom Sadu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.