Kako stići do poluge? Jedini zeleni rudnik zlata i Bakra "Čukaru Peki" otkriva tajnu! (FOTO, VIDEO)

Bor...Od obične livade, nadomak Bora, kako kažu, dolaskom kineske Kompanije Zi Đin u Srbiju 2018. godine, nikao je prvi održivi, zeleni rudnik, koji svoje poslovanje u predhodne tri godine i danas zasniva na primeni najsavremenijih tahnologija i ekoloških standarda.

Iako je za medije dugo bio nedokučiv, rudnik Čukaru Peki je uveo novu praksu, da kroz Media Open Dey predastavnike sedme sile ugosti i upozna sa svojim načinom rada i poslovanja.

Novinari su dočekani u upravnoj zgradi, koji je priredio menadžment Kompanije. Iznenađujuće nije bio uštogljen i uz suvoparnu prezentaciju proizvodnih rezultata što smo možda očekivali. Već je genralni direktor rudnika Jong Čen, iznenadio sve toplom dobrodošlicom u kojoj je pored ostalog istakao, da je namera u daljem radu akcenat na ekološkom aspektu i bezbednosti na radu radnika . Da rudnik bude u formi parka i bašte . Da se svake godine menja, jer će se saditi različite biljke i kulture.

“U Menadžmentu trenutno radi oko 110 kineskih radnika ,naša tendencija je da se taj broj smanji i da se šansa više pruži ljudima iz Srbije, podvukao je generalni direktor rudnika Čukaru Peki , istakavši da se često opusti i proveseli uz srpsku dvojku. Voli pojedine narodnjake da zapeva, onako kako to on zna i ume, ali ipak za njega je Valter nešto posebno. Film ,,Valter brani Sarajevo,, i filmska muzika , legendarni Bata Živojinović, za njega je uostalom kao i sve japance i kineze, postalo obavezno štivo.

Prelaskom na radni deo posete, ekipa, portala Informer.rs bila je kao i ostali koja se po prvi put susrela sa laboratorijskim procesom dolaska do tog najprimamljivijeg žutog blaga, zlata, blago rečeno fascinirana jer nas je iskreni da budemo, to najviše zanimalo. Put do zlatne poluge je svakako nešto što je sve vreme bilo u fokusu našeg iteresovanja, pa smo bili oduševljeni kako pričom u suvremenoj laboratoriji u kojoj rade najstručniji ljudi, tako i demonstracijom kako se dolazi do zlatnog praha.

“Naše uzorke mešamo sa određenim reagensima, topimo ih na temperaturi preko 1000 stepeni u određenim magnezijumskim loncima koji su termootporni kako bi na kraju dobili od uzorka, jednu majušnu perlicu, koja je sačinjena od plemenitih metala. U daljem procesu rastvaranja, iz te perlice, odklanjamo srebro i tu nam ostaje jedno maleno zrnce zlata , koje dalje gravimetrijski određujemo. Na najpreciznijim osetljivim vagama za te namene koje detektuju tako niske mase, merimo naše zrce žutog blaga i na osnovu toga, određujemo koji je procenat zlata u našem koncentratu kojeg ispitujemo, trudila se inženjer Ivana Mitrović, da na što plastičniji način novinarima objasni kako se dolazi do zlata iz naših krajeva.

I tako smo zapravo shvatili kako se kreće put od od kopanja rude u utrobi zemlje na dubini od oko 600 metara, do njenog usitnjavanja i drobljenja, pa sve do dobijanja zlatnog praha, u šta smo imali prilke i da se uverimo demonstracijom ispred užarene peći za topljenje, koja nas je sve ostavila bez daha.

Shavatili smo na kraju da je mnogo jednostavnije ispiračima na zlatonosnom Peku da napune svoje malene kutijice od pomade zlatnim česticama i opiljcima, jer se uživajući u prirodi uz reku nikada niko nije vratio praznih ruku a ,,proizvodni proces,, je, em, brži i mnogo lakši.