Srpski slikar koji je ubijen zato što nije hteo da učestvuje u bratoubilačkom ratu! Njegov duh još uvek bdi da se nešto tako ne ponovi!

Još jedna od zaboravljenih ličnosti Srbije je i slikar Mihailo Milovanović. Akademski slikar Mihailo Milovanović rođen je na današnji dan 1879. godine, a tragično je stradao 1941. godine.

Njegov život i stvaralaštvo bili su impresivni. Jedna od prvih stavki kada se radi o njegovom životu je to da je bio jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Milovanović je i autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

Milovanović je diplomirao 1909. godine na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlju se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. kao dobrovoljac. Kasniji život provešće u ratovima. Srpsku vojsku pratio je u stopu i sa njom preživljavao sve ratne strahode.

Dolazi Drugi svetski rat, koji će se kao i za mnogo Srba, kobno završiti. Jedina Milovanovićeva "greška" bila je ta što je poznavao nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena. A ta veza potiče samo iz činjenice da je sa Štokhauzenovim ocem Mihailo Milovanović studirao u Minhenu i što je Milovanović je uspeo da oslobodi nekoliko talaca.

Ubrzo potom, Milovanović biva uhapšen od strane komunista kao da je radio za Abver, nemačka nacistička obaveštajna služba Rajhsvera i da je radio za englesku tajnu službu.

Komunisti su ga streljali 28. novembra 1941. godine. Prema lako dostupnim podacima, ali i prema mnogim svedočenjima Milovanović se nije slagao sa komunističkom ideologijom i nije hteo u partizane.

Foto: Arhiva

Godine 2007. Mihailo Milovanović je rehabilitovan. Tada je zahtev za njegovu rehabilitaciju podneo užički publicista Đorđe Pilčević, koji je i napisao veliku monografiju o slikaru Milovanoviću.

Sud je utvrdio da je Milovanović lišen života kao žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Nije hteo da učestvuje u bratoubilačkom ratu između partizana i četnika.

Nama ostaje da ga ne zaboravimo, kao i da čuvamo njegovu zaostavštinu i negujemo umetnost, pogotovo što je on bio prvi akademski slikar u užičkom kraju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.