Mi smo živi, a nje više nema! Jedan od komšija stradale devojke iz Paraćina ima predlog!

Paraćinac Ivan Marjanović jedan je od petnaestak stanara zgrade u Ulici Majora Gavrilovića u Paraćinu, iz koje je pre dve nedelje zbog eksplozije u kojoj je stradala njihova komšinica.

Kao i ostali stanari još ne može da se vrati u svoj dom.

- Predsednik opštine nam je pomogao oko smeštaja. Ja sam sada našao stan gde ću biti dok se sve to ne sredi. Ovo nas je promenilo sve sto posto - kaže Ivan. 

U trenutku eksplozije, kaže, bio je na poslu. U stanu je ipak bio njegov brat koji je na svu sreću doživeo samo lakše telesne povrede iako mu je deo plafona pao na glavu.

- Majka me je zvala telefonom, bukvalno je vrištala! Rekla mi je "dođi hitno, pao je plafon". Pošao sam kolima Vidovdanskom ulicom, kad sam došao do raskrsnice nisam mogao da se probijem. Video sam vatrogasno vozilo, hitnu i policiju. Kad sam stigao ispred zgrade - strava i užas - nastavlja Ivan.

Foto: S. B.

Zidovi, plafon, prozori, spoljna, unutrašnja stolarija i dobar deo nameštaja u njihovom porodičnom stanu su skoro u potpunosti uništeni.

- Stan je kompletno uništen. Pao je plafon odzgo, zidovi su popucali, nameštaj...Ma sve - odmahuje rukom.

Nadležne službe, po odluci Štaba za vanredne situacije, još čiste preostali šut, a zgradu obezbeđuju radnici Agencije za fizičko-tehničko obezbeđenje.

Nedavnom odlukom Štaba naloženo je da se obezbedi stručno mišljenje o stanju konstrukcije zgrade posle eksplozije, sa predlogom mera sanacije.

Foto: S. B.

Ivan i njegove komšije još nisu sigurni kada bi mogli da se vrate u svoje domove.

- Naznake ima da će zgrada biti useljiva, na našoj vertikali gde se desila eksplozija. Trebaće sigurno nekoliko meseci zbog sanacije. Biću srećan ako se do Nove godine vratimo...nadam se tome - dodaje Ivan.

Svi stanari još prepričavaju događaj koji se desio 20. februara oko 14.35 kada je Paraćinom odjeknula snažna eksplozija. Dan kasnije Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu saopštilo je da je dežurni tužilac izvršio uviđaj na mestu eksplozije i da je utvrđeno da je do eksplozije došlo verovatno zbog curenja tečnog naftnog gasa iz boce u jednom stanu i da je u ovoj nesreći smrtno stradala A. S (1987).

Ivan od rođenja živi na ovoj adresi, a preminulu devojku zna od detinjstva i često je bio u njenom društvu.

- To je mnogo veliki šok! Verujte mi, materijalna šteta mi nije ni važna. Zdravi smo ljudi i pravi, napravićemo sve ponovo, ali devojke nema. Sećam se kad je dolazila tu, kod babe i dede...Igrali smo se tu ispred zgrade...- sa žaljenjem priča Ivan. 

Nadležno tužilaštvo je rešenjem nadležnog građevinskog inspektora zabranilo upotrebu zgrade, zbog oštećenja nastalih usled ekspolozije i svi stanari su istog dana iseljeni iz zgrade.

Kada će u svoje stanove, to sa sigurnošću još niko ne može da kaže. Jedan od stanara je predložio da posle rekonstrukcije zgrade, na jednom od zidova bude urađen mural sa likom preminule devojke.