LITIJUMSKA GROZNICA! Dok Amerika i Evropa ulažu u litijum, mi gubimo šansu veka - SAD i EU u petoj brzini - Srbija u leru

Zaustavljanje Projekta "Jadar" zbog protivljenja dela javnosti lišava nas investicije od najmanje 2,55 milijardi evra i koja bi mogla da privuče 20.000 radnih mesta

Litijumska groznica zahvatila je čitav svet, pre svega najjače globalne ekonomije. Tako je Evropska unija 18. marta stavila finalni paraf na Zakon o kritičnim sirovinama. Ovim aktom se, između ostalog, najavljuje i otvaranje rudnika litijuma na sopstvenoj teritoriji po ubrzanoj proceduri, a sve to kako bi obezbedili dovoljno kritičnih sirovina, uključujući i litijum, za sprovođenje Evropskog zelenog plana.

Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama Bajdenova administracija, uz brojne poreske olakšice i subvencije, nedavno je opredelila do sada najveću federalnu investiciju u rudarenje litijuma - kredit od 2,26 milijardi dolara za razvoj rudnika u Nevadi. I Amerika i Evropska unija shvataju da više nemaju vremena za gubljenje u ovoj utakmici, u kojoj već imaju ogroman zaostatak u odnosu na glavnog rivala - Kinu.

Foto: Shutterstock

Istovremeno, Srbija ima jedno od najperspektivnijih nalazišta litijuma u Evropi i projekat u poodmakloj fazi razvoja koji bi druge zemlje oberučke prigrlile, ali je zaustavljen zbog protivljenja dela javnosti.

Projekat "Jadar" podrazumeva izgradnju podzemnog rudnika litijuma i borata, koji, prema ekonomskoj studiji, ima potencijal da potpuno promeni ekonomsku sliku Srbije. Rudnik bi mogao decenijama da snabdeva tržište litijumom za napajanje više od milion električnih vozila godišnje.

Besmislene tvrdnje

Iako ima potencijal da Srbiju svrsta među države koje će odigrati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji, projekat je pre dve godine zaustavljen zbog protivljenja dela javnosti. Razlozi koje su naveli protivnici ovog projekta su, najblaže rečeno, apsurdni - na primer da će rudnik litijuma ostaviti bez vode za piće ne samo stanovnike Loznice već će ugroziti snabdevanje vodom čitave Srbije, da će sumporna kiselina zagaditi tlo i vazduh, a da će poljoprivrednici biti proterani sa svojih njiva.

Foto: Shutterstock

 

Međutim, u projektu se jasno navodi da rudnik u Jadru ne bi imao uticaj na izvore pijaće vode, niti na izvore podzemnih voda koje se koriste za potrebe poljoprivrede i industrije. Koristile bi se, kako se navodi u projektu, kišnica i podzemne vode iz samog rudnika, a samo u periodima kada ova dva izvora nisu dovoljna koristile bi se i vode iz priobalnog sloja Drine, koje svakako ne mogu biti korišćene za piće. Takođe, nedvosmisleno se navodi da isparenja sumporne kiseline neće biti, jer bi se ona koristila na temperaturi od 90 stepeni, ispod tačke ključanja.

Što se tiče tvrdnji da poljoprivrednici više neće moći da žive od svoje zemlje, i one su neosnovane, s obzirom na to da će rudnik litijuma u okviru Projekta "Jadar" biti podzeman, što znači da bi poljoprivredne aktivnosti mogle nesmetano da se odvijaju iznad rudnika.

A šta je prava istina?

Istina je da Projekat "Jadar" može da postane jedna od najvećih stranih grinfild investicija u novijoj istoriji Srbije, sa procenjenom investicijom od najmanje 2,55 milijardi evra. Posmatrano iz ekonomskog ugla, potencijalni benefiti su ogromni i detaljno su opisani u studiji o ekonomskom uticaju. Procenjuje se da će država samo od poreza i taksi ubirati više od 180 miliona evra godišnje.

U fazi izgradnje bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 ljudi bi bilo zaposleno tokom decenija, koliko je predviđen životni vek rudnika. Projekat takođe može da podstakne i nova ulaganja u druge sektore zelene ekonomije u Srbiji, što bi povećalo zaposlenost i bruto društveni proizvod, i podstaklo dalji razvoj domaćih kadrova i radnih veština. Prema procenama iz Studije o ekonomskom uticaju, može se govoriti o 20.000 visokoplaćenih radnih mesta.
Osim toga, Loznica bi ostvarila znatnu direktnu korist od taksi i poreza, koji bi mogli da budu reinvestirani u dalji infrastrukturni i ekonomski razvoj, do mere da bi godišnji budžet opštine bio dupliran. 

Foto: Shutterstock

U kompaniji "Rio Tinto" ističu da projekat može da se sprovede isključivo uz apsolutno poštovanje zakona Srbije i najviših standarda EU o zaštiti životne sredine. Posebno ističu da sirovine koje se ne proizvode uz poštovanje najviših ekoloških standarda neće moći da budu plasirane na tržište. Evropa uvodi baterijski pasoš kao jednu vrstu dokaza o poreklu i održivosti baterija i e-vozila. Svi vodeći proizvođači automobila već su prihvatili ovaj način provere porekla sirovine, a ona će važiti i za dobavljače van EU.

Foto: Shutterstock

Srbija, međutim, prema ranijim izjavama najviših zvaničnika, nema nameru da izvozi sirovine, već želi da se u Srbiji proizvode najsavremeniji i najtraženiji proizvodi sutrašnjice - budućnost "made in Serbia".