"Prva žrtva bombardovanja, heroj kojim se i danas ponosi njegov rodni grad, ratni drugovi i cela Srbija!" - Četvrt veka od pogibije potpukovnika Živote Đurića

U Davidovcu, kod Paraćina, rodnom mestu potpukovnika Živote Đurića , komandanta "Tigrova" eksadrile ratnih aviona u 98. Lovačko-bombarderskom puku, u toku je odavanje počasti i obeležavanje 25. Godina od njegove pogibije.

Četvrt veka već njegov herojski čin se ne zaboravlja, stradao je od rafala NATO-a u borbenoj akciji nad Glogovcem 25. marta 1999. godine.

Sa suzama se prepričava kakav je to čovek bio i kako je tog marta nadleteo rodni grad i svoje selo "mahnuo krilima", kako to čine piloti. Shvatili su to kao njegov oproštaj a, ispostaviće se, da je tako i bilo. 

Pilot Slobodan Dimovski, Životin "klasić" drug iz generacije nikad neće zaboraviti taj dan.

- Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već gađao, bio je u manevru nagore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha - kaže Dimovski i dodaje da Života sigurno nije hteo živ da padne ruke u teroristima. 

Imao je 36 godina, a za sobom je ostavio suprugu Biljanu, sina Aleksandra koji je tada imao deset, a ćerka Ana devet godina. 

Života Đurić posmrtno je odlikovan i unapređen, a na sportskom aerodromu u Davidovcu, gde je on, kao dečak zavoleo avione i visine stoji spomen-ploča na kojoj piše: 

"Preci nas zovu stazama svetim,
na ponos celom srpskom rodu, 
stati na put dušmanima kletim
za krst časni, ime i slobodu".